"Mnogi pravni mešetari, navodni stručnjaci su ti koji vole da određenim državama sugerišu da podnose tužbe i da se upuštaju u ogromne, teške, skupe i glomazne sporove. Vrlo je izvesno da od tog spora neće biti ništa", izjavio je Lukić za "Kosovo onlajn".
Komentarišući mogućnost da bi novoformirani Institut za ratne zločine u Prištini mogao da se bavi prikupljanjem dokaza protiv Srbije u tužbi tzv. Kosova za genocid, te da su to novembra prošle godine najavili i predsednica i premijer privremenih prištinskih institucija, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, Lukić kaže da je istraživanje ratnih zločina legitimno pravo jer ova vrsta krivičnih dela nikada ne zastareva, ali da su političari počeli da zloupotrebljavaju pitanje genocida.
On ocenjuje da vlasti u Prištini pitanje tužbe za genocid protiv Srbije koriste isključivo iz političkih interesa.
"Oni imaju ozbiljan problem sa svojom javnošću vezano za postupke koji se vode pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu protiv značajnih političkih ličnosti i pretpostavljam da se ova terminologija i ideje javljaju pre svega zbog unutrašnjih političkih stvari", smatra Lukić.
Na pitanje kako bi se hipotetički taj proces odvijao, Lukić kaže da je za to nadležan Međunarodni sud pravde, a pošto "Kosovo" nije priznato od strane UN, njegove interese bi mogla da zastupa neka država, članica EU.
"Međutim, Međunarodni sud pravde ne utvrđuje krivičnu odgovornost. Da bismo utvrdili da je povređena konvencija o genocidu što je njihova nadležnost, oni bi morali da se upuste u utvrđivanje krivične odgovornosti, a mislim da je to nemoguća misija za bilo koga ko ulazi u takve ideje bez jasnih odrednica o krivičnoj odgovornosti za genocid", kaže Lukić.
On naglašava da je za tzv. Kosovo otežavajuća okolnost i činjenica da Tužilaštvo Haškog tribunala nije imalo ni jedan predmet koji je sadržao i krivična dela genocida.
Na pitanje da li bi takva tužba imala ikakve sličnosti sa kontratužbama Srbije i Hrvatske gde je bio pravni ekspert Srbije, Lukić kaže da je ta presuda najbolji pokazatelj na koji način razmišlja Međunarodni sud pravde.
"Ni jedna ni druga zemlja nisu mogle da pruže dokaze da zločini koje su predstavili mogu da potkrepe tezu o genocidu suprotne strane. Međunarodni sud pravde ne želi da se upušta da on to utvrđuje. Zato je njima jedina presuda u kojoj su relativno 'plivali' bila između BiH i Srbije zato što je tu utvrđen genocid prema pojedinačnom licu u Haškom tribunalu. I onda se Međunarodni sud pravde isključivo pozvao na odluke tog suda", ocenjuje Lukić.
Advokat Đorđe Trifunović, nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu ocenjuje da će Institut za ratne zločine u Prištini biti u funkciji pripreme tužbe za genocid protiv Srbije, ali i kao dodatni pritisak na Srbiju i Srbe na Kosmetu.
Trifunović smatra da aktuelizovanjem tužbe za genocid protiv Srbije, tzv. Kosovo istovremeno želi da se predstavi kao deo međunarodne zajednice.
On kaže da je moguće da su tokom policijskih i vojnih akcija na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine počinjeni pojedinačni ekscesi ili zločini, odnosno da se nije uvek postupalo u skladu sa međunarodnim konvencijama.
"Ali takvi ekscesi ne dovode do genocida. To treba da se raspravi, da se prikupe podaci. U svakom slučaju na Kosmetu je nastala oružana pobuna, a naša politika je u tom trenutku to kvalifikovala kao terorizam što sam i tada smatrao da je pogrešno. Sprečavanje oružane pobude daje vlastima pun kapacitet, a u policijskim akcijama borbe protiv terorizma to nije tako. Da bi postojala mogućnost koja bi Srbiju isključila iz obaveza da se uzdržava jeste da se proglasi i delimično ratno stanje na teritoriji Kosova i da se onda u punom kapacitetu primeni vojska, ali to se nije dogodilo", objašnjava Trifunović.
On dodaje da se genocid dokazuje postojanjem naredbi, odluka politike i izvršiocima.
"Ako se neko sistemski preseljava, ako se nekome uništava voda, struja, primorava na iseljenje - onda je to genocid, a ja ne znam da je tako nešto postojalo. Pitanje je kako je srpska strana tamo prošla, da li je to genocid? Da li je genocid prinudno raseljavanje Srba, trovanja hrane i stoke, seča voćnjaka i šuma, odlazak dece u školu sa pratnjom?", kaže Trifunović.
On ocenjuje da istraživanje ratnih zločina ne sme da bude sporno, pa samim tim i osnivanje Instituta za ratne zločine u Prištini, ali da je problem pravne formulacije takvih krivičnih dela.
Pročitajte OVDE šta je Kurti rekao ambasadorima Kvinte o ukidanju dinara
Izvor: Kosovo Onlajn
