Ono što suštinski i od vitalnog značaja za naš narod određuje Srboljuba Živanovića, jeste činjenica da je bio veliki čovek velikih dela, koji je svojom posvećenošću u borbi za širenje istine o genocidu počinjenom nad našim narodom u NDH, u logorima smrti jasenovačkog sistema, gde su Hrvati masovno ubijali Srbe, Rome i Jevreje (u milionskoj brojci i na 57 načina ubijanja, po pisanju Gideona Grajfa). Nigde u Evropi nisu postojali logori za decu, ali u Jasenovcu da. Ubijeno je preko 110000 dece, uzrasta od odojčeta do 14 godina starosti. U taj broj nisu uračunata nerođena deca izvađena iz trbuha gravidnih majki.
Glasan i jasan stav prof. Živanovića, velikog ratnika za istinu o genocidu u Jasenovcu, od koga nije odstupao čak i u momentima kada je primao pretnje smrću, svrstavaju ga u Panteon Srpskih Velikana. Tako je svojom borbom i zadužio i obavezao srpski narod da istraje na putu spoznaje pune istine o genocidu nad njim izvršenim. Od kakvog je to značaja, pogotovo danas kada se događa revizija jasenovačke istorije, izlišno je napominjati.
Zapravo, revizija jasenovačke istorije, uostalom kao i revizija celokupnog srpskog stradalništva, samo se ponavlja. Ona je počela odavno.
Aktuelni srpski revizionisti, baz obzira na društveni i medijski status ili položaj u državi ili crkvi, koji umanjuju broj srpskih žrtava u Jasenovcu ili u celoj tzv. NDH do nivoa od `oko 100 do 120.000` zaslužuju da budu tretirani kao strani agenti od uticaja i bestidni izdajnici. Ta revizija jasenovačke istorije, ta moralna izopačenost koja zaslužuje trajni prezir, demonske je prirode i jedinstvena je istorijska pojava u našem narodu. Mislim da bi takve neljude speleolozi trebalo da spuštaju na dno neke od brojnih jama u koje su Hrvati bacali Srbe i da ih tamo ostavljaju sve dok uz svetlost sveće napamet ne nauče svako svedočanstvo svih slučajno preživelih žrtava velikog genocidnog pokolja.
Ružica Borisavljević, (heroina koja je za Srbe nažalost ostala nepoznata, Ravnogorka-Kosovka devojka, čudesna žena-istraživač srpskog jezika, šest decenija apostolka srpske političke emigracije sa izuzetnim ličnim kontaktima svuda po svetu), došla je do nemačkih arhiva i izjave šefa Vermahta u NDH, nemačkog generala Glas Von Horstena, gde se iznosi podatak da su Hrvati pobili 1.800.000 Srba. Ovu izjavu generala Horstena, Ružica Borisavljević je poslala na mnoge adrese – Rimskom papi, Evropskoj zajednici, Helmutu Kolu, austrijskom Varlhajmu, Institutu za istorijska istraživanja u Ženevi i mnogim drugim. Naivno je misliti da je taj podatak iz nemačkog arhiva ostao istoriji nepoznat.
Inspirisana delom profesora Živanovića, ni malo laskajući svojoj pameti niti se smem zakleti u bilo koji svoj sud, tražeći u svemu uzrok bez upadanja u zamku posledica, našla sam se u stanju zapitanosti:
Gde je koren negiranja istinskih brojki jasenovačkog pokolja? Zašto u Skupštini Srbije po treći put nije prošla rezolucija o genocidu u Jasenovcu, preživelog logoraša, gospođe Smilje Tišme? Ko to, kroz vekove i planetarno, iz duboke pozadine vuče konce na štetu našeg naroda?
Da li je Srbima poznata naša drevna prošlost i naučna tvrdnja Olge Luković-Pjanović da su Srbi bili monoteisti davno pre Jevreja? Jevrejski Bog `JA(h)VE se `javljao` a prastari srpski Bog `JESE` bio je pre jevrejskog – `Ego sum qui sum`, Jes-sam koji jes-sam`.
(Inače, Olgu Luković-Pjanović, tu Diku našeg roda i jedinstvenu naučnicu, istoričarske i lingvističke budaletine su raspele ne razumevajući ništa od onoga o čemu je ona govorila i šta je sve o Srbima sabrala).
Ko je to pljačkao Egipat, Vavilon i sve centre velikih civilizacija i uzvišenog monoteizma?
Jedan od odgovora daje i Ružica Borisavljević u svojim zapisima: `Ne mogu Jevrejima da oprostim nijednu pljačku velikih civilizacija, niti to što su do dana današnjeg protiv Srbije. Jevreji su i`monopolisti` nacističkog genocida. U svojim žalopojkama nad zlom koje im se događalo, oni Srbe nikada ne spominju, iako dobro znaju da su mnogi srpski mučenici zajedno sa njima bili zatvoreni u logoru Dahau. Gde im je priča o stradanju srpskog patrijarha Gavrila Dožića i episkopa Nikolaja Velimirovića u logoru Dahau? A gde su u celoj toj tragičnoj priči hrvatsko-muslimanski zločini nad Srbima, koji su po razbojništvu bili kud i kamo teži od gasnih peći! Osim toga, svi su Jevreji na čelu sa Mošom Pijade bili uz Tita.`
Da li je teško razumeti da je Jasenovac, od samog početka bio Brozov projekat i da je logorom upravljao Bakarić: i zašto je jasenovačkih 210 kilometara kvadratnih, tenkovima zaravljeno odmah pošto je logor `oslobođen` i zašto je Broz dobijao napade besnila kad god mu je Jasenovac pominjan?
Da li kao na slučajnost treba gledati na činjenicu da su `svi narodi i narodnosti` odmah bili unapređeni u staratelje i uređivače srpske sudbine, da su komunisti Hrvatsku – kao najodaniju članicu hitlerovske koalicije – za zločine u Jasenovcu i drugde nagradili Baranjom i zapadnim Sremom, Istrom, Konavlima do ulaza u Boku, da je središte srpske srednjovekovne države `preseljeno u Makedoniju`, da im je dat jezik i obećana Crkva, da su Srbiji darovane dve pokrajine, da su Crnogorci `unapređeni u naciju`, da je Srbima prognanim s Kosova i Metohije u proleće 1945. zabranjen povratak na svoja ognjišta?
I da li je sve što se u istoriji dešavalo u više poslednjih vekova vrlo sistematično pripremano i vrlo pedantno izvođeno?
I je li sve to pokrenuto 1917 s ciljem da se preseče svakoruk uspon Rusije i slomi pravoslavlje, a dvadesetak godina kasnije svi ti `poslovi` nastavljeni s tim da se štošta doturi onome što `po pravim merama` nije ranije obavljeno i da se, uzgred, uspostavi – `jevrejska država
Postavljam sebi zagonetno pitanje, podstaknuta razmišljanjem Dr. Dragoljuba Petrovića, (lingvista, slavista, autor niza dragocenih stručnih, kritičkih knjiga o našoj istoriji): `Očekivalo se da će nezampaćeni zločini Vilsona, Trockog i Lenjina nad Rusima tamo izazvati ustanak, ali se dogodilo da je takav ustanak izbio – u Nemačkoj! Ne znam čime su `revolucionari napred pomenutog `trojstva` izazvali bes koji su Rusi izdržali, ali Nemci nisu i ostaje neizvesno da li se to nalazi u osnovi svega onoga što se posle svelo na – holokaust, tj na navod da je `neki tamo rat` zatro šest miliona Jevreja, a nikad nije saopšteno ko je, za sve to vreme, zatro makar toliko desetina miliona drugih, pre svega istočnohrišćanskih naroda? I kad će se, i hoće li se ikad i igde `zavrteti spisak` sa tri ili četiri desetine miliona pravoslavnih žrtava u onom obliku u kome se ona tri ili četiri miliona – `vrte` u Jad Vašemu?
Srboljub Živanović, kao i u tekstu pominjane Olga Luković-Pjanović i Ružica Borisavljević, srbski su velikani, preseljeni u Nebesku Srbiju. Ponikli iz večnosti, kroz večnost prošli, ostaju Srbskom narodu za večnost. Neka im je večna Slava!
Izvor: Srbin.Info
