Pošto je vakcina individualna, odnosno razrađuje se za svakog čoveka i za svaki tip raka, znači li to da će ona biti veoma skupa?
Ne baš. Mislim da će i u Rusiji i u Srbiji ona biti sasvim dostižna za zdravstveno osiguranje budući da po vrednosti ne premašuje mnoge druge procedure. Planira se masovna proizvodnja vakcina, a postupak određivanja nukleotidnog niza čoveka sada košta oko 25-30 hiljada rubalja (što je oko 200 evra), što je sasvim normalno za medicinske procedure.
Može li se pretpostaviti da će se u bliskoj budućnosti takvi preparati protiv raka praviti i u Institutu Torlak, ili je prerano da se o tome govori?
Razgovarao sam s direktorom Instituta Torlak i stekao sam utisak da je naučni kolektiv instituta potpuno spreman za rad. Sad sve zavisi od donošenja odluka na nivou ministarstava, možda čak na političkom nivou zato što na taj problem obraćaju pažnju i rukovodstva naših zemalja, da bi odobrili neposrednu eksperimentalnu saradnju.
Kad se može očekivati testiranje vakcine na ljudima?
Kliničko ispitivanje na ljudima počeće u prvoj polovini sledeće godine.
Poznato vam je da se na Zapadu vode slična istraživanja. Može li se uporediti ono što radi Rusija sa onim što se radi na Zapadu? Koliko su ti modeli slični?
Tehnologije koje se koriste u Rusiji i na Zapadu su slične ali se i razlikuju. Recimo, zapadne vakcine Fajzer i Moderna zasnovane su na jednoj tehnologiji, dok smo mi svoju vakcinu protiv Kovida 19 razrađivali po drugoj. Naš tim je faktički razvio tu tehnologiju od nule i dobio patente na sva rešenja, što omogućava njihovu međunarodnu zaštitu.
Kad je reč o vakcini Sputnjik V, koliko je ona efikasna kod novih mutacija Kovid virusa?
Veoma je važno pitanje potrebe stalnog monitoringa Kovida 19 i efikasnosti vakcina protiv novih varijanti virusa. U Rusiji taj sistem nije idealan u poređenju s monitoringom gripa. Za skoro pet godina obnovili smo antigenski sastav Sputnjika V koji dobro štiti od varijanti Omikron XBB i drugih izmena virusa.
Koliko je verovatno izbijanje epidemije slične Kovidu? I koliko su Rusija, vaš institut i uopšte sistem zdravstvene zaštite u Rusiji spremni za tako nešto?
Reč je o vakcinalnim konzervama, sistemu usmerenom na suprotstavljanje mogućim varijantama infektivnih bolesti. Naučnici su ustanovili kakve epidemiološke parametre može imati potencijalni izazivač buduće pandemije, što nam omogućava da u roku od mesec dana razradimo potrebne vakcine kako bismo zaštitili stanovništvo.
Da li vas brine što su Amerikanci imali biološke laboratorije na teritoriji Ukrajine, a imaju ih i u Gruziji?
U našoj zemlji nastavlja da radi komisija koja istražuje aktivnost mikrobioloških laboratorija duž granice Rusije a finansirane su iz SAD. To budi zabrinutost, ali nas i podstiče da razrađujemo vakcine za zaštitu stanovništva.
Još jedna opasnost je antivakserski pokret, koga ima i u Srbiji. Kakva je situacija s tim pokretom u Rusiji i zašto je važno verovati u medicinu svoje zemlje?
Opasno je biti antivakser, jer odrasli antivakseri nanose štetu svojoj deci, ostavljajući ih bez zaštite od opasnih bolesti i izlažući riziku njihovo zdravlje. U Sovjetskom Savezu, propaganda vakcinacije počinjala je od ranog uzrasta uz pomoć crtanih filmova i obrazovnih programa, što je doprinosilo visokom nivou vakcinacije.
Osim vakcinacije, kako još možemo da se štitimo u doba kada ne znamo kakve bolesti mogu da nam prete?
Čovečanstvo do danas nije izmislilo ništa bolje od vakcinacije, ni na individualnom, ni na populacionom nivou. Naši naučnici u međuvremenu aktivno rade na vakcini koja obezbeđuje zaštitu od svih virusa gripa i različitih sojeva Kovida 19, što bi moglo otvoriti put za pravljenje vakcine protiv virusa imunodeficita.
Evropa u službi Vašingtona: Evropska unija kao produžetak NATO-a
Izvor: Sputnik.rs
