Bojazan o novom - evropskom frontu Krozeto je izneo 2. oktobra pred komisijama za spoljne poslove i odbranu Komore i Senata, tokom razgovora o krizi između Izraela i Libana.
Priznao je da ima strahove od razvoja događaja na teritoriji koja je "mnogo bliže Italiji, s druge strane Jadrana, na Balkanu".
„Kruzeto je pametan čovek, ali ne vidim nikakve sukobe iako ih Aljbin Kurti provocira svakoga dana“, odgovorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Premijer Kurti uzvratio je da su kritike međunarodne zajednice zbog tretmana kosovske vlade prema srpskoj zajednici preterane, i da su EU i SAD previše zabrinute zbog akcija na severu Kosova.
Tvrdi i da je mir na Zapadnom Balkanu, a posebno na Kosovu nešto što on nikada nije „uzimao zdravo za gotovo“, ali da je „krhkost mira“ očigledna u celom svetu.
"Uz opasnosti koje prete Evropi i Bliskom istoku, krhkost mira danas je očigledna svuda u svetu", upozorio je Kurti na konferenciji "Balkan Leadership Conference" sa temom "Mir, stabilnost i demografska tranzicija na Zapadnom Balkanu".
Potencijali sukoba
Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da sve dok postoji jednostrana radikalizacija vlasti u Prištini veliki je i potencijal za izbijanje sukobe na Kosovu.
"Dok god postoji jednostrana radikalizacija od prištinske vlade, potencijal za izbijanje sukoba na Kosovu je veliki. Tek kada bi se čitava situacija stabilizovala tako što bi se pregovori reafirmisali i kada bi se prestalo sa kršenjem ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji mogli bi smo da govorimo o deeskalaciji situacije. No, sa druge strane, ne mislim da je to potencijal za izbijanje nekog šireg konflikta", ističe Krstić.
Upozorava da je ključ ove radikalizacije u dugoročnom cilju kosovskog premijera Aljbina Kurtija da svede broj Srba na Kosovu između dva i tri procenta i time ih, kako ističe, pretvori u „statističku grešku“.
"Aljbin Kurti ima agendu koja ima dugoročni cilj i taj cilj je očigledno stvaranje Kosova u kojoj bi broj Srba bio po onoj Tuđmanovoj računici, negde manje od tri ili dva procenta, pa da onda kada su na nivou statističke greške, više ništa i ne znače. Verujem da ta dugoročna politika koju on vodi neće biti zaustavljena bez pritiska od spolja“, tvrdi Krstić.
Naglašava da Srbija ne sme da dozvoli Kurtiju da „legitimizuje“ svoje želje, ali i da uloži sve svoje resurse prema međunarodnim akterima kako bi se zaustavilo sistematsko kršenje ljudskih prava Srba na Kosovu.
„Srbija mora delovati pametno i ne sme srljati u greške i davati prostor Kurtiju da legitimizuje svoje tvrdnje. Krajem prošlog septembra smo napravili jednu takvu veliku grešku koja je koštala ljudskih života, a sa druge strane i pomogla Aljbinu Kurtiju. Sada moramo biti strpljivi i pametni, ali u isto vreme moramo i apelovati i potruditi se koliko god je moguće da uložimo sve resurse da međunarodne aktere navedemo na to da zaustave sve ovo što se trenutno dešava na Kosovu i Metohiji, a to je grubo i sistematsko kršenje ljudskih prava Srba“, naglašava Krstić.
Pročitajte OVDE šta je Medvedev odgovorio na pretnje poljskog generala
Izvor: Kosovo Onlajn
