Beograd razmatra pridruživanje BRIKS-u kao alternativu Evropskoj uniji, jer ne vidi EU kao partnera, napisao je na svom telegram kanalu predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin, dodajući da učesnike i posmatrače u ovoj organizaciji niko ne ucenjuje, ne daje im apsurdne uslove za saradnju i ne meša se u suverene poslove tih zemalja, za razliku od Evropske unije.
Nešto slično, izjavio je nedavno za nemačke medije i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin ističući da bi bilo neodgovorno kada Srbija ne bi ispitala sve mogućnosti, pa i članstvo u BRIKS-u.
"Ne postoji nikakva sumnja da je BRIKS postao realna alternativa EU", rekao je Vulin za "Berliner cajtung", napominjući da će Srbija biti prisutna na samitu BRIKS-a u Kazanju.
Srbija nema nikakvog istorijskog razloga da pokazuje razumevanje za zapadnu politiku koja je sva okrenuta protiv njenih interesa, ocenjuje u izjavi za RT Balkan diplomata Vladimir Kršljanin. On napominje da smo dugo smatrali da je EU nešto mnogo drugačije od NATO-a, pa smo odbacivali NATO u potpunosti, dok smo EU smatrali nečim pozitivnim čemu treba težiti.
"Danas u odnosu prema Rusiji vidimo da između EU i NATO-a nema praktično nikakve razlike, i ne samo u odnosu prema Rusiji nego i u odnosu prema Srbiji", kaže Kršljanin.
On naglašava da Zapad dugo vodi agresivnu i zločinačku politiku prema Srbiji i sve više gubi svoj globalni uticaj, dok je na drugoj strani već formirana svetska većina koja ne prihvata takvu politiku Zapada koja je suprotna međunarodnom pravu. Vodeća struktura unutar te svetske većine je upravo BRIKS, dodaje naš sagovornik.
"U prilagođavanju Srbije novonastaloj stvarnosti u svetu učešće na samitu BRIKS-a bi bio prvi korak", ističe Kršljanin.
On dodaje da, što se tiče evropskih integracija, ali i onih evroatlantskih, koje sve češće pominju zapadni političari, nije nezamislivo da bi Srbiji kao jedinoj državi u regionu bilo dozvoljeno da bude samo u EU, a ne i u NATO-u.
"Međutim, vidi se da danas članstvo u EU zahteva ne samo uvođenje sankcija Rusiji, nego i neku vrstu učešća u ratu protiv Rusije. Dakle, imamo dva dovoljno jaka razloga da razmišljamo o BRIKS-u: jedan je to što EU insistira na nezavisnosti Kosova i Metohije, a drugi što nas prisiljavaju da dođemo u sukob sa svojim najvažnijim istorijskim saveznikom", kaže Kršljanin.
Što se tiče ekonomskih mogućnosti koje nudi BRIKS, analitičar Branko Pavlović navodi da je za nas izuzetno važno razvijanje alternativnog platnog sistema na kojem radi ova organizacija.
"Pošto smo bili izloženi drakonskim sankcijama, važno je to razvijanje alatki koje omogućavaju da sa svetom koji je ne želi da arbitrarno uvodi sankcije drugim državama, možete da sarađujete, finansijski i trgovinski da poslujete. Drugo, oni veoma mnogo rade na međusobnom usaglašavanju u samim trgovinskim odnosima. Pored trgovinskih ugovora, dodatno tehnički-operativno rade otklanjajući sve prepreke u međusobnoj trgovini", kaže Pavlović za RT Balkan.
Veoma bi bilo važno da na nekom nivou saradnje Srbija bude uključena u to, kako bismo pratili najsavremenije i najvažnije svetske tokove ekonomski najveće grupacije na svetu, ističe Pavlović i dodaje da bi prednost bila i u lakšem pristupu razvojnoj banci BRIKS-a.
Pavlović ističe da kod ekonomske saradnje sa BRIKS-om, za razliku od one sa EU, nema političkih uslovljavanja.
"U geopolitičkom smislu bismo bili uključeni u razumevanje sveta i razvoj sveta koji je zasnovan na potpunom uvažavanju i nemešanju u unutrašnje stvari država. Posredno, to bi bila poruka EU da nisu jedina opcija i da razmisle pet puta koliko misle da gaze Srbiju i da joj ugrožavaju teritorijalni integritet", kaže Pavlović.
Naučni saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić napominje u izjavi za RT Balkan da je osnovna razlika u tome što BRIKS nudi razvoj, dok je EU do sada ponudila učvršćivanje našeg kolonijalnog statusa u odnosu s jedne strane na ekonomski centar, Evropsku uniju, i na pravi politički centar, Vašington.
"Bila bi velika tragedija kada bi se Srbija na kraju našla sa te strane nove 'gvozdene zavese' jer za Srbiju tu nije predviđen nikakav prosperitet ni razvoj. Predviđeno je pre svega gubljenje identiteta, a onda s tim i sve ostalo, na kraju krajeva i ekonomska periferija. To bi bio vrhunac istorijskog sloma kroz koji i ovako prolazimo", ističe Gajić.
S druge strane, BRIKS bi značio oslobođenje i privlačnost Srbije i za druge, napominje Gajić, navodeći da se baš zbog toga stalno nameće priča o evropskim integracijama za koje nikada niko nije pitao narod da li ih uopšte hoće, kako dodaje.
"To je nešto što se samo podrazumeva više od četvrt veka. To je krajnje nedemokratski, kao što je i suština EU krajnje nedemokratska: imamo Evropski parlament koji je zanimljiva pričaonica, ali koji suštinski ništa ne odlučuje, već to čini Evropska komisija. A i u njoj se zna ko je 'jednakiji', a 'najjednakije' su SAD koje nisu uopšte u Evropi", kaže Gajić.
Takođe, on dodaje da je sada potpuno jasno da je EU napravljena kao političko krilo NATO-a koji je protiv nas ratovao barem dva puta početkom ovog veka.
"U suštini, svi ratovi od raspada Jugoslavije na ovamo su bili proksi NATO ratovi protiv Srba, tako da bismo bili taoci vojne strane koja nas je ubijala. Ono što BRIKS sada karakteriše je da je to klub koji nikakve ideološke, a ni bezbednosne obaveze ne nameće svojim članovima. Jedno je mesto prisile, a drugo slobodne volje", kaže Gajić.
On dodaje da je BRIKS je klub svetske većine dok EU postaje simbol agresivne manjine.
"EU je podržala dva agresivna rata, i na Bliskom istoku i na istoku Evrope i u tom smislu je krajnje moralno bankrotirana institucija. Uz to, EU sve više nameće obaveze svojim članicama, pa čak i kandidatima za članstvo, a sve manje je očiglednih koristi. BRIKS, za sada, nema tu ambiciju da uređuje do sitnih detalja ni ekonomski ni generalno život svojih članica", ističe Gajić.
OTVORENA KRAĐA NA DELU: EU odobrila Kijevu kredit u milijardama – na račun Rusije
Izvor: Rt.rs
