Detaljna mapa snežnih padavina u Srbiji
Valjarević i Ristić su napravili mapu sa brojem dana pod snegom po okruzima, i ona prikazuje da će najviše dana sa snegom južnije od Beograda:
Moravički okrug - 30
Jablanički i Pećki - 28
Pčinjski i Zlatiborski - 27
Nišavski, Pirotski, Toplički - 26
Raški, Zaječarski - 25
Borski, Moravički, Rasinski, Pomoravski - 24
Braničevski, Severno-banatski - 19
Severno-bački, Srednje-banatski, Mačvanski - 18
Beograd, Zapadno-bački, Južno-bački, Kolubarski, Podunavski, Sremski - 17
Koliko će biti snežnih dana na planinama
Procena je da će skijaški centri za razliku od prošle sezone biti pod snegom znatno više dana:
Goč – 30+
Stara planina – 30-40
Zlatibor – 35+
Golija – 35+
Kopaonik – 45+
Prvi sneg u novembru, a najviše snega u januaru i februaru
- Prema našoj orjentacionoj dugoročnoj prognozi, prve snežne padavine će biti u drugoj polovini novembra, najverovatnije krajem tog meseca pogotovo južnije od Beograda, ali i u Beogradu. U decembru će biti dve – tri snežne epizode, dok će najviše snega biti u januaru i februaru. Karakteristika ove zime je da će dominirati Azorski i Sibirski antickloni, ali i Mediteranski ciklon. On donosi to da kada dođe hladan vazduh iznad nas bude dosta snega. Dakle, hladan vazduh sa severa i severoistoka Evrope i vlažni mediteranski vazduh obrazuju polarni front sa snegom. Polarni, ponekad i artički front, će povremeno talasati iznad Srbije – kaže Ivan Ristić.
Promena cirkulacije u atmosferi
Od kada su Ristić i Valjarević objavili zajedničku prognozu za jesen /zimu podaci se više od 95 odsto poklapaju sa dešavanjima u atmosferi. Naime, posle 14 meseci natprosečnih temperatura, krajem avgusta i početkom septembra došlo je do promene cirkulacije na Zemlji, sve je počelo nesvakidašnjim poplavama u Sahari i prestankom stvaranja uragana na Atlantiku.
Balkan je više od godinu dana bio među najtoplijim regionima na planeti. Ta promena cirkulacije dovela je do prodora hladnog arktičkog vazduha u srce Evrope i osim jakog zahlađenja i snega na planinama, usled ogromne količine padavina, došlo je do poplava na skoro svim rekama koje imaju svoja izvorišta na Karpatima i Alpima.
Početak hladnijeg perioda od oktobra
Ristić podseća da će na vreme od oktobra do kraja februara uticati sprega Azorskog i Sibirskog anticiklona.
- U drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra ulazimo u hladniji period. Jutarnje temperature će biti od 5 do 10 stepeni, a maksimalne između 10 i 15 stepeni. Pojedinim danima biće maglovito, pogotovo u kotlinama i rečnim dolinama, gde se magla može zadržati veći deo prepodneva. Očekuje se da u pojedinim danima bude i kiše, a na planainama po neka pahulja – kaže meteorolog.
U novembru jača prodor hladnog vazduha
U drugoj polovini novembra sa jačim prodorom hladnog artičkog vazduha biće i puno padavina, uglavnom kiše, na planinama snega. Sneg se krajem novembra očekuje i u nižim predelima južnije od Save i Dunava. Najniže temperature krajem novembra biće od -2 do 5 stepeni, a maksimalne od 3 do 8 stepeni.
Sneg i pad temperature u decembru
- U decembru će promenljivo vreme sve više ličiti na pravo zimsko. Početkom i sredinom meseca očekujemo dva kraća otopljenja sa maksimumima oko 10 stepeni, kao uvod u dolazak hladnog fronta koji će doneti sneg u većem delu zemlje i pad temperature na oko 0 stepeni. Krajem meseca će doći do stvaranja i snežnog pokrivača tako da je velika šansa da dočekamo posle ko zna koliko godina Novu godinu u pravom zimskom ambijentu sa snežnim pokrivačem – kaže Ristić.
Prava zima u januaru i februaru
Valjarević i Ristić poručuju da će „januar i februar prema sadašnjoj prognozi biti pravi zimski, povremeno će padati uglavnom sneg, najviša dnevna temperatura kretaće se od 0 do 5 stepeni, minimalna temperatura u pojedinim danima i do -10 stepeni".
- Kraj zime i otopljenje stižu nam krajem februara i početkom marta. Ova zima bi mogla da bude najhladnija u poslednjih 10 godina – zaključuju.
Izvor: Novosti
