Piše: Slobodan Reljić
ŠTO li se među Srbima diže tolika buka oko toga što je Benjamin Fukelj, kojeg u bečkom Nojštatu osposobljavaju za časnika Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, odbio da se na tradicionalnoj ceremoniji Terezijanske vojne akademije, a koja predstavlja vrhunac godišnjih aktivnosti te ustanove – rukuje s ministarkom odbrane Austrije?
Fokus je na ministarki i mladom muslimanu kome „vjera ne dozvoljava da se rukuje sa ženskim osobama“.
Ne verujem da je građanin Republike Srpske mogao i na kraj pameti imati da je to – nezamislivo. Naravno, da je svako u BiH video da je islamsko osnovna linija razdvajanja naroda u BiH. Naravno, da je Zapadu to bila glavna batina za podsticanje građanskog rata u Bosni.
Šta bi drugo bilo?
Veštačko-politikantsko deljenje jezika? Pokušaj uspostavljanja nedodirljivih kultura? Način privređivanja? Posebna naklonost nekoj vrsti političkog uređenja? Razlika u standardima stanovništva? Odnos generacija prema odlasku iz zemlje?
Pa, ništa od toga.
Osnovna podela u BiH ide religijskom linijom, a glavni štapini dinamita koji su gurani u trošne temelje Socijalističke Republike BiH imali su formu podgrevanja islamizma u tzv. Bosanskim Muslimanima (kako su se tada zvali), pa je tako na čelo tog pokreta i izveden „mladi musliman“ Alija Izetbegović, a ne neki evropskiji musliman kakav je, npr. bio Adil Zulfikarpašić iako nije bio usmaljen, a možda ne bi bio ni manjina – da procesi spolja nisu vođeni militarizacijom muslimanstva.
To se, uostalom, radilo bar vek i po. Od Austrije i Benjamin Kalaja, preko Hitlera i Pavelića do Klintona i lorda Ovena. Ideja je prosta – granica srpska država na zapadu, ne može da pređe preko Drine, koliko god Srba bilo tamo.
Beč je to, naravno, podržavao svom svojom moći. Šta oni misle o muslimanima je jedna stvar, a na šta su sve spremni da bi naudili Srbima – to je drugo. To traje, kao što rekosmo.
Ovo što se desilo u Terezijanskoj vojnoj akademiji je cena sumanute zapadnjačke neprincipijelnosti a taj vojni objekat zgodno je mesto za taj simbolički čin. Jer, kako beleži jedan hrvatski povijesni sajt: „Terezijanska vojna akademija, prva vojna akademija na svijetu, osnovana je 14. prosinca 1751. godine. Dobila je ime po znamenitoj carici Mariji Tereziji, koja ju je i utemeljila. Za usporedbu, slavna američka vojna akademija West Point osnovana je formalno tek 1802. godine.”
Zgodno mesto da se mladi musliman istakne. I da pošalje poruku: “Alahovo prokletstvo je na žene koje oponašaju muškarce i na muškarce koji oponašaju žene.” I: “Žena se uzima zbog četiri stvari: zbog imovine, radi dobrog roda, zbog ljepote, zbog pobožnosti. Drži se ove pobožne!“
Dakle, kadet Benjamin Fukelj iz Sarajeva je – po formalnim vestima koje imamo – dobar učenik za potporučnika za Oružena snage BiH, a tamo uči vojnu školu jer suverena BiH ima vojsku, ali je bez visoke vojne škole. (Isto je i u Crnoj Gori.) I onda se neko vreme za bošnjačkog oficira učili u Turskoj, ali se upraviteljima suverene BiH učinilo da je bolje da se godišnje 22 kadidata/kinje šalju u Terezijnasku akademiju.
Turska je tu, naravno, „prirodnija“ jer tamo musliman može biti musliman, a ne izgleda da će skoro imati ženu za ministra vojnog. Ali Zapad zna – kontrola vojske je prioritetna radnja.
Dalje, kadet Benjamin Fukelj se ponašao, rekao bih normalno jer on dolazi iz BiH kojom upravljaju Visoki predstavnici (bilo je i Austrijanaca) koji na glas poštuju islamsko, a istovremeno insistiraju na – građanskoj Bosni. Građansko je da bi se pritiskali Srbi. Mladi Fukelj je pravilno shvatio da je glupo da u toj šizofreniji ne učestvuje bez ostatka. Odlučio je da bude musliman i – to je!
Šta se Austrijanci tu bune? Bar bi oni morali da znaju da se muslimani ne rukuju sa ženama. To što oni nedovršenoj državi BiH doniraju školovanje oficira – naravno iz svog računa – ne znači da kadeti, koje uče da drže do vojničke časti, moraju da se odreknu svoje ličnosti.
Ovaj Fukelj je, izgleda vaspitan momčić, on je organizatorima i pre ceremonije rekao šta on ne može da čini, oni su ga čak bili odstranili, nije bio na bini, ali onda je neko (ministarka ili neki revnosni savetnik) pomislio da „nije vjera čvrsta u muslimana“, pa su ga vratili iz pozadane…
Benjamin se pokazao kao najpostojaniji. Što jeste za respekt. I Klaudija Taner je dovedena u situaciju da bečkoj dami muškarac iz stare austrijske provincije odbija pruženu ruku. Jer, momak se drži višeg principa od ceremonija najstarije vojne akademije…
Kažu da mu onda, po kazni, nisu dali ni prsten koji se u takvim prilikama dodeljuje. Ravnoteža je tu – ministarki nije pružena ruka, a onda je ta ruka ostala bez prstena.
Osveta Zapada je gubitnička.
Što li se, i dalje se pitam, među Srbima u BH-vojnoj administraciji diže tolika buka? Oni, po izjavama, ne drže do te vojske i doživljavaju je kao opasnost po Republiku Srpsku i nemaju realnih razloga da žale zbog incidenta kad je Austrija u pitanju, jer iz Beča prema Banjaluci ništa dobro nije išlo.
Srbi se čak nisu potrudili ni da stvar dovedu do tačke koja bi Austriju javno suočila s – realnošću. Šerijat (islamski pravni sistem) nije uspostvaljen u Bosni, ali od njega se nije odustalo. To građansko koje Zapad podržava a Bošnjaci guraju – je politički rat i nema jasne posledice po društvo.
Elem, zamenik ministra odbrane u Savetu ministara Aleksandar Goganović javlja da je Zukan Helez ministar odbrane, u tajnosti potpisao ugovor sa Benjaminom Fukeljom. „Moj šef kabineta jutros mi je potvrdio informaciju da je taj kadet još u ponedeljak potpisao ugovor sa Ministarstvom odbrane u Savetu ministara i od tada je on zvanično pripadnik Oružanih snaga BiH u početnom oficirskom činu, potporučnik.“
Na to načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH general-major Gojko Knežević izjavljuje „da će pokrenuti disciplinski postupak protiv lica koje je na Terezijanskoj vojnoj akademiji u Austriji izazvalo incident, bez obzira na prijem u profesionalnu vojnu službu“.
Meni se, pak, čini da je od te očekivane formalnosti važnije suočiti sebe i zapadne okupatore da se ministar Helez, povodom ovog slučaja, oglasio pismom dva dana kasnije – tek pošto je „ne samo o skandalu u Austriji, već i o ‘ukupnoj geopolitičkoj situaciji u svijetu, sa fokusom na agresiju Rusije na Ukrajinu i eskalaciju rata na Bliskom Istoku i situaciji u regionu i našoj zemlji’ ” razgovarao sa reisom Huseinom Kavazovićem.
To Bosnu i Hercegovinu, po dejtonskoj formuli zajednicu tri naroda i tri vere, pomera iz njene sekularne ravnoteže u tačkama u kojima je dogovor po pravilima jedne strane nemoguć. Valjda je i neuravnoteženom Bilu Klintonu bilo jasno da dva hrišćanska naroda ne nameravaju, ni po koju cenu, da žive u islamskoj državi.
Ministar Helez se tu dao u „filozofiranje“ te je postupak kadeta Benjamina nazvao „gafom“, pa utvrdio da kadet ima „svoje pravo i da vjeruje“, ali on će o svemu, pa i o eventualnim sankcijama prema vojniku, „zauzeti konačan stvav kad inspektor kojem je dao nalog da sve ispita dostavi svoj izvještaj“. Jasno je da iz ovog sledi jedna nova bosanska kvadratura kruga.
Reis Kavazović nikad nije krio svoje jasne stavove slabe tolerancije prema jednakosti hrišćanskih drugih, a zapadni ambasadori su se pravili da to ne čuju te su se hvatali onih reči koje su udarale protiv srpskog neprihvatanja „građanske opcije“.
Cirkus će se nastaviti, s tim što će se na žici sve teže održavati ravnoteža.
Kao što u raspravama na internet-portalima veli jedan javljač: „Moramo poštovati njegova ljudska prava, takav nam je Ustav. Ne krivim mladog oficira, njegova je volja hoće li biti religiozan u službi i privatno, a odgovornost je na starješinama koji su znali njegova uvjerenja i stavove, pa su ga, unatoč tome, poslali… On sutra neće htjeti tokom obavljanja posla da razgovara sa ženama u službi jer su ‘haram’ i tako će ugrožavati obavljanje zadataka. Šikanirat će žene u službi… a priroda ovog posla to ne podnosi i njemu tu mjesto nije. Poslali su ga da se o trošku države školuje i nameće svoja uvjerenja. To mu nije haram (zabranjeno, prim. aut.)?
Nije mu haram da se školuje sa drugim nemuslimanima? Sutra, po istoj logici, neko može da mrzi ove ili one, da je rasista ili bilo šta drugo. Nikakve razlike nema i to je uvjerenje koje je zasnovano na nečemu. Kome će sutra da služi taj lik?“
Drugi zabrinuti javljač: „LJudi ne vide šumu od drveta. Misle da je samo rukovanje dio uvjerenja religijskih. Ima tu još uvjerenja, rukovanje je samo mali dio toga. Šta misliš kakva još uvjerenja temeljena na vjeri on ima, a koja ga dodatno čine nepodobnim za ovaj posao? Ima još najmanje hiljadu, ali neko ga je (baš zato) smatrao podobnim da mu omogući da bruka državu pod izgovorom vjerskih uvjerenja. Demokratija i ljudska prava su jedno, naši tumači su drugo.“
Ove iskrene priče zabrinutih građana govore o suštini. Kakva demokratija i ljudska prava!?
Ako uzmemo da taj mladi čovek veruje iskreno u šerijat a i to jeste njegovo pravo – to Bosnu i Hercegovinu čini ne samo nemogućom nego i nedopustivom državom. Cela BiH ni pod kakvim uslovima u vremenu ovom to ne može postati. Ne zbog toga što šerijat ne bi trebalo da negde postoji i da on nema vrednosti, nego zato što je nemoguće očekivati da u evropskom civilizacijskom krugu koji pokriva kontinet, neki nesmuslimanski narod mirno pristane da se to zakonodavstvom na njemu primenjuje. Svašta je ovde viđeno i svašta se viđa, ali postoji neki kraj zapadnog budalesanja i političke neodgovornosti. To traje tri decenije i sad već uveliko preliva.
To otkriva svu nepromišljenost američkih državnih konstrukcija. Takva politika nasilja nije sposobna da bilo kakav vladajući mehanizam promisli dugoročno. Praktičnost koju oni slede može samo da proizvodi haos koji će sve teže biti držati i u minimalnom redu.
REZULTATI POPISA U CRNOJ GORI: 205.370 Srba ili 32 odsto, srpskim jezikom govori 43 odsto stanovnika
Izvor: Sveosrpskoj
