Šimpraga je to rekla u okviru rasprave o Izveštaju o sprovođenju Zakona o pravima nacioalnih manjina u prošloj godini i istakla da je upotreba ćirilice zagarantovana Ustavnim zakonom i Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima, ali da srpsko pismo postoji samo u tragovima.
Upozorila je i da se na HRT-u poslednjih duže od pet godina postotak sadržaja namenjenog pripadnicima nacionalnih manjina sveo na poražavajućih jedan posto.
Poslanik opozicionog SDP Ivan Račan je rekao da izveštaj ima puno pozitivnih elemenata, ali je upozorio da istovremeno pokazuje da nije postignut cilj vezan uz dovoljnu zastupljenost manjina u telima vlasti iako za to postoji zakonska obaveza.
Takođe, upozorio je na problem etnički motivisanih krivičnih dela i naveo da ih je tokom prošle godine bilo prijavljeno 85, što predstavlja povećanje od 66.7 posto u odnosu na 2022., kada je bio evidentirano 51 krivično delo.
I Vladimir Bilek (Klub nacionalnih manjina) upozorio je da je i dalje kod dela medija vidljiva nezainteresovanost za događanja vezana uz udruženja i zajednice nacionalnih manjina. Posebno, rekao je, problem predstavlja odnos HRT-a prema aktivnostima pripadnika nacionalnih manjina, kao i za organizaciju posebne redakcije, što je predviđeno ugovorom između vlade i Hrvatske radio-televizije.
Ivana Mujkić (Klub Domovinskog pokreta) upitala je kako objasniti da raste ukupan iznos sredstava namenjenih nacionalnim manjinama, ali proporcionalno raste i broj krivičnih dela motivisanih mržnjom.
Poslanica desnog konzervativnog Domovinskog pokreta, koji je sa HDZ-om na vlasti u Hrvatskoj, smatra da je to tako jer se najveći deo sredstava izdvaja za Srpsko narodno veće (SNV), a ne usmeravaju se na dizanje stepena razumevanja i podsticanja integracije, nego baš suprotno.
"Novac hrvatskih građana troši se na podsticanje segregacije, na stvaranje zatvorenih homogenih zajednica, koje žive u Hrvatskoj, ali, nažalost, vrlo često ne osećaju pripadnost toj zemlji", rekla je Mujkić.
Kujundžić kritikovao SPC u Hrvatskoj
Poslanik Ante Kujundžić iz opozicionog Mosta je rekao da je u prošloj godini iz državnog budžeta za potrebe pripadnika nacionalnih manjina izdvojen 71 milion evra i upitao gde su rezultati tih sredstava.
Kritikujući rad Srpskog narodnog veća (SNV) i Srpske pravoslavne crkve (SPC), on je rekao da oni često deluju paralelno:
"Jedan je fokusiran na ceremonijalne rituale, a drugi na formalnu politiku koja ne dotiče suštinske probleme nacionalne manjine u Hrvatskoj. SNV i SPC su zaglavili između prošlosti i sadašnjosti", smatra on.
Za poslanika Uršu Raukar Gamulin (Klub Možemo) današnja rasprava pokazala je da su nacionalne manjine, naročito srpska, prečesto predmet politikantstva, predizbornih kampanja i skupljanja jeftinih političkih poena, "držeći nas zarobljene u istom narativu - opasnosti od srpskog sveta, kao da od Domovinskog rata nije prošlo 30 godina".
BRAĆA SLOVACI IMAJU PORUKU ZA BEOGRAD: Kosovo ne priznajemo kao državu, stav ne menjamo
Izvor: Sputnikportal.rs
