Prioritet svih prioriteta NATO pod Markom Ruteom kao generalnim sekretarom je Ukrajina, kaže vojni analitičar Andrej Mlakar za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, za vreme mandata bivšeg holandskog premijera može se očekivati da NATO nastavi da oprema, finansira, čak i potencijalno slanje trupa u Ukrajinu.
Ukrajina prioritet prioriteta
Slanje trupa definisano je kao slanje vojnih savetnika – naš sagovornik podseća da je u okviru Alijanse postignut dogovor da trideset i dve članice izdvoje kontingente ljudi, navodnih vojnih savetnika koji bi izvodili obuku ukrajinskih trupa.
„Međutim, u Hrvatskoj se dogodio problem, kada je predsednik Milanović odbio da potpiše ukaz o slanju hrvatskih vojnika u Ukrajinu. Bilo je nagoveštaja da će to uraditi i Slovenija, a tome se protive i Mađarska i Slovačka. Tako da ostaje nejasno šta će biti s tim“, navodi Mlakar.
U pristupnoj besedi, Rute je još naveo da je prioritet da sve članice saveza počnu da izdvajaju dva odsto BDP za vojne potrebe. Do sada, od trideset i dve članice to rade dvadeset i tri, dok je treći prioritet logistika, odnosno „istureno baziranje“, kako se to naziva u krugovima NATO, dodaje naš sagovornik.
„To je razvoj takozvanog „vojnog Šengena“, koji je nedavno uspešno testiran na relaciji luka Roterdam-Nemačka-Poljska, preko koridora Suvalki do Litvanije. Na to će Rute staviti naglasak“, ističe Mlakar.
Mediji navode da bi eventualna pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima mogla da predstavlja problem za NATO. Međutim, sam Rute je izjavio da će sa Trampom imati odlične odnose jer su obojica desničari i dobro se poznaju, da njegov izbor za šefa Bele kuće neće ugroziti savez, kao i da će se nastaviti saradnja i sa državama koje nisu članice saveza.
Balkan – NATO logistička baza
U tom svetlu treba posmatrati odnose NATO sa balkanskim državama koje nisu članice Alijanse – Srbijom i BiH. Dok u BiH postoje politički sukobi oko položaja ove države u Alijansi, jer se Republika Srpska zalaže za vojnu neutralnost, problem Kosova i Metohije i obaveštajno-izviđačke aktivnosti prema Srbiji kamenovi su spoticanja u odnosima između nje i zapadnog vojnog saveza. Zapad intenzivno osmatra našu zemlju sa zapada i sa severoistoka, navodi Mlakar.
U glavnom fokusu NATO je stavljanje ovog prostora pod potpunu kontrolu u smislu logistike, smatra naš sagovornik. NATO je nedavno sproveo vežbu „vojnog Šengena“ kroz formiranje evropskih vojnih koridora za brzi transport trupa, ratnog materijala i borbene tehnike na krajnji istok. Južni krak ovih koridora počinje od grčke luke Aleksandropolis, u kojoj je pre nekoliko godina formirana američka baza.
„To je odskočna daska za transport trupa na istok Evrope, najviše u Rumuniju i Bugarsku. U Bugarskoj su Novo selo i Graf Ignjatijevo najveće vojne baze u Bugarskoj, a u Rumuniji će ih biti ukupno šest. Pored Konstance niče najveća vazduhoplovna baza, koja će biti veća i od Ramštajna, tako da će pokrivati istok Ukrajine , Crno more i Kavkaz“, objašnjava Mlakar.
Jedan od koridora vodio bi i Dunavom do Crnog mora i tu ponovo dolazimo do Srbije, dodaje on. NATO Srbiju želi kao prostor preko koga može nesmetano da prebacuje trupe na istok. Prema danas važećim sporazumima, savez može da transportuje trupe preko Srbije, ali samo za potrebe misija u BiH i na Kosovu i Metohiji.
Zato NATO različitim vrstama pritisaka želi da postigne ovaj cilj. Sa jedne strane, zato se i vrše izviđačko-obaveštajne aktivnosti, a sa druge se nastoji da se i Srbija i BiH u NATO uključe neprimetno, kroz razne aktivnosti, kao što su vojne vežbe i saradnja. Srbija je u tome veoma oprezna i sa NATO sprovodi vežbe koje se tiču mirovnih misija EU.
Propaganda prioritet među Srbima
Srbiju u sedištu Alijanse smatraju indirektnom pretnjom zato što ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije. Ovo naročito ističe general Kristofer Kavoli, komandant američkih snaga u Evropi. A što se Kosova i Metohije tiče, NATO će i pod Ruteom nastaviti politiku koju je vodio i do sada, a koja podrazumeva i jačanje tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga i njihovo pretvaranje u vojsku.
Među prioritetima NATO kada je u pitanju naša zemlja nije toliko vojna saradnja, koliko je propagandna aktivnost, s obzirom na nepopularnost Alijanse među građanima Srbije. U tu svrhu vrše se razni pritisci na medije i analitičare koji ne odgovaraju potrebama NATO-a, ocenjuje Mlakar.
Pročitajte OVDE šta je Putin rekao o novim ruskim dronovima
Izvor: Sputnjik
