Jedinstvo u Evropskoj Uniji ne postoji, ali lideri EU članica konstantno pokušavaju da vode politiku kao da postoji konsenzus oko ključnih pitanja, dok razdor postaje iz dana u dan sve veći. Mađarski lider Viktor Orban je najbolja slika onoga što se dešava trenutno u evroatlantskom savezu, tj. Evropskoj Uniji.
Danas je nikad vidljivija istinitost reči i poruke Viktora Orbana od pre nekoliko godina da se ljudi više ne dele ili vezuju jedni za druge po političkom, ideološkom ili nekom nacionalnom ključu, već po antropološkom ključu. Postoje one nacije kojima je do ljudskog dostojanstva i osnovne ljudskosti i ona društva i nacije kojima dostojanstvo čoveka i ljudskost nisu na prvom mestu.
Na jednoj strani su narodi konzervativnijeg shvatanja sveta i života koji razumeju pogubnost “amerikanizacije” Evrope i koji hoće jedinstvo u Evropi i snažnu slobodnu Evropu kroz pravedno jedinstvo “suverenih i slobodnih nacija” i to je ono što predstavljaju zemlje kao što su Rusija, Mađarska, Slovačka, ali i Srbija koja svojom tradicijom i izgrađenim temeljem i korenima u politici očuvanja tradicije i izvornih vrednosti kao smisla svega ni ne može da promeni kurs, jer bi to značilo svojevrsno “političko i opštenacionalno samoubistvo” i poništavanje same osnovne suštine srpskog identiteta.
Na drugoj strani su nacije materijalističkog duha koje su duboko integrisane u “atlantizam” i smatraju ciljem svog političkog delovanja da budu što veći deo strukture kojom jasno i nemilosrdno caruje Vašington, a veliki broj nacija na toj drugoj strani nosi i lošu karmu prokletstva savezništva sa Adolfom Hitlerom.
Najprostiji ugao gledanja na stvari odgovara na pitanje rezultata moldavskog referenduma.
Rezultati spoljne politike EU i kako to Moldavci vide...
Protiv pristupanja Moldavije EU na referendumu je glasalo 51,5 odsto birača, a za 43,75 odsto, saopštila je Centralna izborna komisija nakon obrade 50,1 odsto uzorka.
Osim toga, u izboru šefa države, nakon obrade 50,11 odsto uzorka, prednjači aktuelna predsednica Maja Sandu, koja se kandiduje za drugi mandat, koja je dobila 35,56 odsto glasova.
Na drugom mestu je bivši generalni tužilac Aleksandar Stojanoglo sa 29,31 odsto.
U Moldaviji su u nedelju održani predsednički izbori, šef republike je biran na četiri godine.
Takođe, na današnji dan održan je referendum na kome su građani morali da odgovore na pitanje: „Da li podržavate promenu Ustava kako bi Republika Moldavija ušla u Evropsku uniju?“
Oba izbora su smatrana validnim, pošto je izlaznost za svaku od njih premašila potrebnu granicu od 33,3%.
Od prvih sati glasanja u Moldaviji saznalo se za mnoge prekršaje tokom njegovog sprovođenja. Kako je uveče pojasnio opozicioni blok Pobeda, političke snage su zabeležile više od 200 prekršaja, uključujući nezakonitu kampanju, pritisak na birače, prisustvo policije na biračkim mestima, oštećenje i fotografisanje glasačkih listića, pišu ruske RIA Novosti.
Moldavija je poljoprivredna zemlja sa oko 2,5 miliona stanovnika, a pokušava da prekine veze sa Moskvom i približi se EU od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, tumači se u određenim medijima i analizama.
Pročitajte OVDE o borbama kod Selidova
Izvor: Pravda / Srbija Danas / N1
