Piše: Nebojša Jevrić
Milun je volio mačke. Od detinjstva je njegov mačak spavao sa njim u krevetu. Od kada mu je umrla žena, mačak je, glavavat i ostario, delio postelju sa njim.
U Brčkom su se te devedeset četvrte namnožile mačke.
Nije bilo sterilizacije, ni veterinara da to uradi.
Bežeći od rata ljudi su ih ostavili.
Nije bilo hrane ni za ljude, a ne za mačke.
Suviše je bio star za rat. Ali je kalašnjikov nosio svuda sa sobom.
Od njega nikave koristi. Po vazdan je sedeo pored Save i pecao ribe. Nikad nije pre pecao ali, sem kederčića, ništa nije lovio. Bio je i tim zadovoljan. Ribice je nosio mačkama koje su se skupljale u njegovom dvorištu.
Sa druge strane reke Hrvati su sa vremena na vreme otvarali vatru ali Milun je, sakriven iza velikog drveta, pecao i nije mnogo obraćao pažnju.
Toga dana su iz višecevnog bacača otvorili vatru.
Mina je pala na metar od njega. Bila je, pričao je kasnije, velika i crvena. Zašto crvena nije znao.
Pala je u pesak.
Gledao je u nju zaleđen. Nije se pomerao.To je to. Znači kraj. Bila je to velika granata. Pala je preblizu.
Trajalo je večnost.
Sav njegov život mu je prošao pred očima.
Vidio je trudnu snahu, dvoje unučadi, sina.
Mina koja je upala u pesak kraj njegovih nogu se smirivala. Kaže, počela da gubi đavolju crvenu boju.
Riba je zagrizla i plovak je počeo da tone.
A onda kad od eksplozije nije bilo ništa, kad je shvatio da neće eksplodirati, izvuk’o je platicu veličine šake.
Hrvati su tih dana često gađali iz višecevnog bacača po Brčkom.
Ispred svake kuće su se nalazila kola. Kad bi krenulo granatiranje ljudi su bežali u kola i onda što dalje od grada pod vatrom.
I Milunova familija je ušla u kola. Imali su dva litra benzina u plastičnoj flaši.
Sin, snaha, unučad.
Krenuli su da beže.
Ali nisu odmakli ni sto metara kad je u kola udarila granata.
Niko nije preživeo.
Kad je stigao kući, Milun je našao kuću praznu.
Prazno je bilo i dvorište. Zaludu je donio peševe i kedere.
Nije bilo ni mačaka.
Na sto metara od kuće ih je ugledao.
Na sve strane su se razleteli delovi tela Milunove porodice.
Izgladnele mačke su osetile krv.
Bilo ih je bar trideset.
Navalile su na ostatke ljudskih tela.
U užasu koji ga je snašao bacio je kantu sa ribama. Pokušao da ih rastera.
Zaludu.
Halapljivo su navalile na meso.
Izneo je kalašnjikov i počeo da ih ubija. Ništa više nije mogao da učini.
Pucao je u mačke.
Prestalo je granatiranje. Okupile su se komšije. Vojska.
Nije primao saučešća.
Nekada crna kao ugalj kosa mu je posedela.
Išao je kroz Brčko sumanut i danima pucao u mačke. I činilo mu se da je svaka od njih bar komad tela njegovih najbližih odnela.
Sahranili su ih bez njega.
On je išao ulicama i pucao u mačke.
MALO SE ZANEO: Medvedev odgovorio na „pretnje“ Trampa da napadne Moskvu
Izvor: In4s.net
