- Drugi deo priče je da se nama to predstavlja kao velika razvojna šansa. Razvojna šansa neke države su ljudi, a ne prirodni resursi. Da su prirodni resursi pokretač ekonomije, onda bi afričke zemlje bile među najbogatijima na svetu. Naprotiv, one su među najsiromašnijima. Isto to sada imamo sa Rio Tintom i nekim drugim zapadnim faktorima, koji gledaju na Srbiju kao na neku afričku zemlju, koju će da eksploatišu – zaključuje reditelj.
Malagurski je naveo i treću stvar, a to je, da je litijum, prema njegovim rečima „jedna defektna tehnologija koja je na zalasku“.
- Ko je malo pratio vesti, video je koliko se često litijumske baterije zapale i to nakon što je auto ugašen. I može da zapali garažu, može da zapali celu zgradu. Upravo te činjenice treba da nas podstaknu da ulažemo u nove tehnologije. Da se nešto pitam, otvorio bih fabriku za proizvodnju natrijum-jonskih baterija, da mi budemo pioniri te tehnologije. Ili da smislimo neku treću, novu tehnologiju. Imamo bistre umove, mlade naučnike koji osvajaju nagrade – podseća Malagurski.
On je naveo da nam pričaju bajke i da je cela ta priča sumanuta. Takođe, ukazao je kako nas obeshrabruju da se borimo, „jer je svaka borba uzaludna, a zapravo, svaki put kad smo se borili uspeli smo“.
Otkrio je i pravo stanje demokratije i života u Kanadi, a takođe i kako je predsednik jedne južnoamaeričke zemlje tužio međunarodne kreditore i pobedio ih, tako da su otpisali 60 odsto duga te zemlje. Kako je rekao, i mi možemo da krenemo tim putem, a ko je taj predsednik i koje zemlje, saznajte u emisiji na kanalu Pravi odgovor.
Izvor: Pravda
