„Briselskim zvaničnicima Moldavija nije potrebna. Igraju se mačke i miša sa njom kako bi stvorili još jedno žarište na granici sa Rusijom. Za njih je Moldavija još jedno uporište za napade na našu zemlju, a njeno stanovništvo – još jedna runda žrtava u proksi ratu protiv Rusije. Pandan Ukrajini, u kojoj su ljudski resursi na izmaku. Ti resursi da se popune na račun moldavskog stanovništva“, smatra Konstantinov.
Prema njegovim rečima, bitka za Moldaviju još uvek nije završena – realni rezultati referenduma i prvog kruga predsedničkih izbora daju povod za optimizam.
„Za organizatore referenduma ovo je neuspeh. To nisu rezultati koje su želeli da dobiju. To da narod ne želi u EU svima je očigledno, pošto je svima jasno kako je postignuta klimava većina glasova za Evropsku uniju“, primetio je političar.
Opasnost od „ukrajinskog puta“
Kako je rekao, u Moldaviji ima trezvenih snaga.
„Ne žele da idu beznadežnim, samoubilačkim putem. Preostaje samo da se nadamo da Moldavci neće dozvoliti da ih kao stoku teraju ukrajinskim putem“, dodao je on.
Konstantinov je napomenuo da moldavski narod shvata da samo Moldavci mogu da stvore bolji život u svojoj zemlji.
„Uopšte nisu sve zemlje koje su ušle u EU prosperitetne. Na primer, Rumunija je dobro poznata Moldavcima. Vremenom se ceni ono što se nekada lako gubilo. U SSSR-u, Moldavija je bila prosperitetna republika sa ogromnim tržištima za prodaju moldavskih proizvoda. U principu, ta tržišta postoje, ali su u Rusiji. I ništa osim politike moldavske političke elite ne sprečava da se ponovo izađe na njih“, objasnio je šef krimskog parlamenta.
Rusiju i Moldaviju zbližavaju duboke kulturne veze, jer je Moldavija istorijski i genetski ujedinjena sa Rusijomu okviru zajedničkog civilizacijskog prostora – ruskog sveta, konstatovao je on.
Podsetimo, prvi krug predsedničkih izbora u Moldaviji održan je 20. oktobra, a konačna izlaznost je iznosila 51,67 odsto. Maja Sandu je prema preliminarnim podacima, nakon obrađenih 98,51 odsto glasačkih listića osvojila 42,07 odsto glasova, dok je kandidat ispred Socijalističke partije Aleksandar Stojanoglo osvojio 26,27 odsto. Drugi krug predsedničkih izbora biće održan 3. novembra.
Sandu se zalaže za EU i orijentaciju ka Zapadu, dok je opozicija krivi za raskid veza sa Rusijom i izdaju nacionalnih interesa.
Istovremeno sa predsedničkim izborima, održan je i referendum na temu da li Moldavija treba da se pridruži Evropskoj uniji. Prema rezultatima obrađenih 98,38 odsto glasačkih listića, „za” je glasalo 50,07 birača, dok se „protiv izjasnilo 49,93 odsto.
S tim u vezi, Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova, izjavila je da Moskva registruje otvoreno mešanje Zapada u izborni proces u Moldaviji.
Veliko napredovanje ruskih trupa na frontu kod Kurahova (MAPA)
Izvor: Sputnik.rs
