Komentarišući za Sputnjik posledice potencijalnog ulaska Srbije u BRIKS odnosno mogućnost balansiranja između evroatlantskog puta i saradnje sa BRIKS-om, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka i direktor Centra za studije Azije i dalekog istoka Dragana Mitrović objašnjava da bi se najbolji odgovor na takva pitanja dao kroz referendum.

Srbija više od 20 godina navodi pristupanje Evropskoj uniji kao svoju stratešku orijentaciju, uprkos tome što je podrška stanovništva značajno opala i sada iznosi manje od one podrške koja postoji za pristupanje BRIKS-u.

Građani Srbije, objašnjava naša sagovornica, nisu u potpunosti upoznati ni sa radom EU, a kamoli sa BRIKS-om, ali ono malo šta su čuli – zvuči im dobro. Oni vide pozitivne strane svega novoga što nudi multipolarni svet, kao i ono šta privlači sve zemlje koje žele da postanu članice.

Po mom mišljenju, trebalo bi raspisati referendum sa pitanjem da li građani Srbije žele da uđu u EU, jer ipak brojke pokazuju da oni većinski nisu za to. Evropska unija ima svoje evroatlantističke i slične vrednosti i tu se Srbija nalazi u nezgodnoj situaciji u tom smislu što iako stalno ističe da nije članica i da ne mora do kraja da se usaglašava sa spoljnom politikom EU – trpi pritiske, rekla je Mitrovićeva za Sputnjik.

Bilo je pokušaja

Mitrovićeva podseća da je postojalo prvo interesovanje Grčke za pridruživanje ili bar prilazak BRIKS-u, a kaže da sigurno postoji i određeno interesovanje drugih zemalja poput Austrije. Ta zemlja prvobitno je bila zainteresovana za saradnju sa Kinom, međutim, reakcija Brisela bila je toliko žestoka da je ne samo Austrija odustala, već se i Kina obavezala da neće više u taj format uključivati zemlje članice. Indonezija je takođe želela da se približi BRIKS-u i trebalo je da se nađe na listi zemalja koje su primljene u Johanseburgu, međutim, i ta ideja je zbog pritisaka propala.

U svim aktuelnim gibanjima, nadmetanjima, geopolitičkom takmičenju, aktuelnim ratnim sukobima, strahu od izbijanja globalnog nuklearnog sukoba i velike podeljenosti koja postoji u svetu, svako približavanje nekoj drugoj grupaciji postojeći centri moći doživljavaju kao izazov i kao nešto što bi želeli da spreče.

Srbija bi, objašnjava profesorka Mitrović, bila mnogo manje važna i mnogo manje uticajna zemlja jer bi se našla pod još većim pritiscima nego što ih sada trpi. Ipak, njeno je mišljenje da sve navedeno ne bi trebalo da zaustavi Srbiju u nalaženju postojeće mogućnosti za saradnju sa BRIKS+ gde bi postala zemlja posmatrač ili partner i gde bi mogla da sarađuje u svim mogućim formatima koji njoj odgovaraju, ne samo zato što je dužna da sprovodi svoju suverenost i da se stara o vlasititim interesima, već, kako kaže Mitrović, zato što je pristupanje EU na dugačkom štapu, a male su šanse da će se do njega ikad doći.

Govori se o lošoj situaciji unutar EU, o krizi u EU, a mnogi joj ne vide nikakvu budućnost, pa ne bi bilo preterano mudro da se Srbija očajnički drži za brod koji tone, a da sebi unapred oduzima mogućnost za pridruživanje grupaciji koja predstavlja budućnost čovečanstva.

Primer Turske

Turska je jedna od zemalja koje se oprezno približavaju BRIKS-u, ali je takođe i zemlja članica NATO. Ako njoj polazi za rukom da sedi na „dve stolice“, zašto bi Srbija muku mučila odlučujući se za samo jedan spoljnopolitički pravac? Mitrovićeva kaže da je odgovor jednostavan i da Turska ima veliku prednost prvenstveno zbog svog geografskog položaja, silnih vojnih baza na srednjem istoku i zbog toga što je jako važna za NATO. Ona ima mogućnost da postavlja uslove i preduslove kakve hoće, jer bi NATO bez Turske bio na velikom gubitku.

Turska je u poziciji da za sebe izvuče mnogo više i to je država koja igra na različite karte, uvek prvenstveno sledeći vlastite interese. Na taj način ona je postala država kojoj se nikada ne može verovati do kraja, ali je ona ipak prilično lojalan član NATO. Zbog geografske i geopolitičke važnosti za NATO njoj se štošta toleriše, pa čak i ovo sad flertovanje sa BRIKS-om, iako bi saradnja sa BRIKS+ Turskoj veoma pogodovala.

Uzimajući u obzir brojne turske vojne akcije koje se sprovode u nekoliko zemalja srednjeg istoka, uticaj Turske i pomaganje različitim ekstremističkim islamskim organizacijama, Mitrovićeva podvlači da ne bi baš ni sve postojeće članice rado videle Tursku u BRIKS-u. Ipak, zaključuje ona, turski manevarski prostor daleko je veći od manevarskog prostora Srbije, upravo zato što proističe iz velike važnosti koju Turska ima za NATO i Srbija se nikako ne može porediti ili ugledati na njen primer.

Pročitajte OVDE o ugovoru u Boru kojim je vlast legalizovala zagađivanje okoline i zdravlja ljudi

Izvor: Sputnjik