"Srbija se još nije uskladila ni s jednom restriktivnom merom protiv Ruske Federacije kao ni s većinom izjava visokog predstavnika o tom pitanju. Zadržala je odnose na visokom nivou s Ruskom Federacijom i intenzivirala odnose s Kinom što otvara pitanje strateškog smera Srbije", piše u nacrtu izveštaja za Srbiju u koji je hrvatska agencija Hina imala uvid.
Komisija će u sredu objaviti paket o proširenju čiji su ključni deo izveštaji s ocenama o napretku u reformama svake od zemalja koje su na putu prema članstvu u EU.
Osim u pogledu Rusije, Srbija takođe nije prihvatila niz drugih izjava visokog predstavnika u ime EU i restriktivne mere prema Kini, Belorusiji, Iranu, Severnoj Koreji i Venecueli. Osim toga letovi za Rusiju postali su frekventniji, navodi se.
"Od Srbije se očekuje da se postupno usklađuje s politikama prema trećim zemalja s politikama i stajalištima EU, uključujući i restriktivne mere", dodaje se u nacrtu izveštaja.
Dodaje se, međutim, i da je Srbija nastavila da sarađuje s EU u naporima za sprečavanje izbegavanja sankcija Rusiji i pružanjem finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini.
Od Srbije se očekuje i da poboljša rezultate u procesuiranju ratnih zločina, i navodi se da i dalje izbegava da podiže optužnice protiv visokorangiranih osumnjičenih, i da procesuiranje slučajeva traje predugo.
"Srbija bi trebalo da preduzme korake kako bi ubrzala procesuiranje ratnih zločina i rešila značajan broj nerešenih predmeta od preko 1.700 predistražnih slučajeva što i dalje izaziva veliku zabrinutost", stoji u nacrtu izveštaja.
Srbija je, kako se navodi, nastavila saradnju s Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, koji je zamenio Haški sud. U pitanju ratnih zločina nastavljena je saradnja s Bosnom i Hercegovinom, dok je u saradnji s Hrvatskom i Prištinom zabeležen mali napredak.
"Srbija tek treba da pokaže istinsku predanost istrazi i presuđivanju ratnih zločina. Niz srpskih političkih stranaka, političara i medija i dalje bez reperkusija pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negira ratne zločine, uključujući i genocid u Srebrenici", kaže se u nacrtu izveštaja.
U tekstu se takođe ukazuje i na veliki broj nestalih osoba.
"Nerešena sudbina osoba nestalih tokom sukoba 1990-ih ostaje ključno pitanje koje treba rešiti na zapadnom Balkanu. Uprkos stalnom napretku u identifikaciji, 7.608 osoba i dalje se vodi kao nestalo”, kaže se u tekstu i dodaje da su potrebni dalji napori na regionalnom nivou putem grupe za nestale osobe osnovane 2018. u okviru Berlinskog procesa za jačanje saradnje, kao i na bilateralnom nivou.
Mnogi dolaze u Srbiju kao turisti i zatim pokušavaju da nelegalno uđu u EU.
Srbija, kako se dodaje, još nije usklađena ni sa evropskom viznom politikom, iako je EU stalno poziva da to učini.
Navodi se i da Beograd ima bezvizni režim sa 16 zemalja čijim građanima su potrebne vize za ulazak u EU. Kako se dodaje, Srbija ima bezvizni režim uglavnom sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova.
Što se tiče bilateralnih odnosa, Srbija ostaje predana održavanju dobrih bilateralnih odnosa s ostalim zemljama iz procesa proširenja i sa susednim članicama EU. NJeni odnosi su Hrvatskom "i dalje su obeleženi ad hok antagonističkim javnim razmenama i diplomatskim demaršima", piše u izveštaju, a prenosi Hina.
Odnosi s Bosnom i Hercegovinom su dobri i uopšteno stabilni iako je rezolucija UN o Srebrenici dovela do političkih napetosti, kaže se u nacrtu izveštaja.
Odnosi s Bosnom i Hercegovinom su dobri i uopšteno stabilni iako je rezolucija UN o Srebrenici dovela do političkih napetosti, kaže se u nacrtu izveštaja.
U ovom smislu se posebno naglašava da visoki srpski zvaničnici učestvuju na, kako se navodi, "nelegalnom" Danu Republike Srpske, 9. januara.
Pročitajte OVDE o novom napretku Rusije na frontu
Izvor: RT Balkan
