Srbiju je na sednici predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić. On je u govoru zatražio brzu reakciju Saveta bezbednosti posle niza jednostranih i opasnih mera Prištine. Đurić je naglasio da kršenje ljudskih prava i jednostrani porezi režima Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti i istakao da je nasilje nad Srbima na KiM eskaliralo i dostiglo alarmantan nivo.
Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala Švarc, sa druge strane, ponovila je optužbe na račun Srbije i iznela tvrdnju da na Kosovu ne postoji diskriminacija nad bilo kim i da u pokrajini postoji najveći mogući nivo zaštite manjinskih prava u Evropi. Gervala je protestovala i zbog upotrebe naziva Kosovo i Metohija.
O sednici u Savetu bezbednosti UN za Euronews Srbija je govorio politikolog Ognjen Gogić, koji je pre svega naglasio da održavanje sednice i način na koji su strane predstavljene pokazuje da pitanje statusa Kosova još nije rešeno.
"U Savetu bezbednosti, kao što smo videli, predstavnica Prištine, ministarka spoljnih poslova, je predstavljena samo svojim imenom i prezimenom. I ona za Savet bezbednosti, odnosno Kosovo za Savet bezbednosti, nije subjekt međunarodnog prava. I to je zapravo jedan vrlo značajan pokazatelj, ali to je takođe možda i uzrok ove krize koju imamo. Znači, upravo to su stvari koje Priština želi da promeni, to je da jednog dana bude predstavljena tamo kao subjekt međunarodnog prava, odnosno kao međunarodno priznata država", rekao je Gogić.
Kada je reč o porukama koje su se mogle čuti i na samoj sednici, kao i na osnovu izveštaja, Gogić kaže da je to poruka da se vratim dijalogu.
"Ta poruka je zapravo praćena i u samom izveštaju, a i u samim obraćanjima ambasadora tim ukazivanjem na jednostrane akcije Prištine. Zapravo, one su prepoznate kao uzročnik ove aktuelne krize na Kosovu. Tako da to je možda dobro za srpsku stranu, što nisu prepoznate dve strane kao one koje doprinose destabilizaciji, već te jednostrane akcije Prištine, nekoordinisane, koje se pobrajaju vrlo iscrpno u izveštaju", dodao je politikolog.
Kako je naglasio, kako i oni ambasadori koji dolaze iz država koje su naklonjene Kosovu, a to su Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države, i oni su na kraju takođe ukazali na te jednostrane akcije koje, sve i da su legalne, kako oni kažu, doprinose narušavanju položaja srpskog stanovništva, srpske zajednice na Kosovu.
Kada je reč konkretno o rečima Gervale i Marka Đurića, Gogić ističe da su tu pale teške reči i da su to stvari koje se nikada neće čuti u Briselu.
"U Briselu se ove strane prave fine. Dakle, oni kao da uvek dočekaju Savet bezbednosti kao pozornicu, gde izađu sa najekstremnijim ocenama. I tu, opet ne želim da izbegnem odgovornost, mislim da je tu otišla dalje predstavnica Kosova", rekao je on.
O izveštaju je u UN govorila i šefica misije UNMIK Karolina Zijade i ona je rekla da je dijalog Beograda i Prištine ključan za rešavanje svih pitanja, uključujući i osnivanje Zajednice srpskih opština. Ona je rekla da je situacija krhka, a napredak spor. Na pitanje koju težinu ima sve što ona izgovori, Gogić kaže da se i on pita u kojoj meri sve to ima efekta.
"Došlo je do razumevanja od strane međunarodne zajednice o uzorcima aktuelne krize na KiM. Da li iz toga proizilaze neki efekti, to se i ja pitam, ja ih ne vidim", kaže Gogić.
Govoreći o sednici, direktor Radija KiM Isak Vorgučić kaže za “Euronjuz Srbija” da je Zijade prilično tačno opisala situaciju na Kosovu, ali nažalost bez potrebnog navođenja detalja i primera što bi dalo težinu izveštaju.
"Nažalost UNMIK poslednjih godina se vrlo slabo vidi u svom radu i na severu i u ostalim delovima Kosova, kako ta misija nije zamišljena kao posmatračka misija, to nije OEBS, to je misija koja bi morala da ima svoju aktivniju ulogu, pre svega zbog značaja Ujedinjenih nacija prema Kosovu i zbog inicijalne uloge i odgovornosti koju su preuzele na sebe Ujedinjene nacije. Međutim, ovaj izveštaj govori o tome da je situacija zaista krhka, da je na ivici nasilja, maltretiranje od strane policije je svakodnevno, pre svega na severu. Imamo nedavno prebijanje Miloša Subotića, imamo i nedavne izveštaje o mnogobrojnim seksualnim uznemiravanjima žena...", navodi Vorgučić.
Kako je dodao, ono što bi bilo neophodno na Kosovu, to je da neko nešto preduzme, a po svoj prilici tu je jedina međunarodna zajednica jer Beograd nema ingerencije da bilo ko od beogradskih zvaničnika dođe na Kosovo.
"Mora da traži dozvolu od Prištine, a Priština u vezi sa tim pravi probleme i restrikcije i zabranjuje mnogim zvaničnicima dolazak na Kosovo zbog njihovih aktivnosti i izjava. Tako da je tu jedina međunarodna zajednica koja je do sada samo slala saopštenja, na neki način negodovala zbog jednostavnih akcija Prištine, ali ništa iza toga nije preduzeto, osim sankcija koje su uvedene Kosovu na nivou EU, ali to se ne vidi, ne osećaju se posledice tih sankcija, pa s toga Priština verovatno smatra da je to nebitno i da mogu da nastave po starom", rekao je on.
Ministar Đurić zatražio je održavanje izbora na severu KiM, povlačenje kosovskih snaga iz ilegalnih baza na severu i formiranje ZSO. Na pitanje od koga i od čega zavisi sve ovo, Vorgučić kaže da sve zavisi od Prištine.
"Od trenutka kada su najjače svetske sile Zapada dale nezavisnost Kosovu, od tog trenutka oni smatraju i ponašaju se u skladu sa tim da je to nezavisna država, da oni mogu da odlučuju nezavisno i da više ne postoji onaj korak nedovršene nezavisnosti kada je tu međunarodna zajednica još uvek mogla da se pita nešto. Smatram da je to bila pogrešna odluka, da se preskočilo nekoliko bitnih koraka i da su se problemi koji su i tada postojali u Prištini prema manjinama jednostavno gurnuli pod tepih i da bez obzira na to što su i tada verovatno videli i znali da je Kosovo nesposobno da te probleme reši i da se svojim manjinskim stanovništvom suoči onako kako treba, a to je kao sa svojim građanima, a ne kao sa građanima drugog reda i onima koji nisu tu poželjni", zaključio je Vorgučić.
Pročitajte OVDE o velikom napadu na Trudovoj
Izvor: Euronjuz Srbija
