Hoće li biti bolje, ili gore?

U proteklom periodu bilo je mnogo procena šta bi za Zapadni Balkan značila pobeda dosadašnje američke potpredsednice i desne ruke DŽo Bajdena Kamale Haris, a šta trijumf Donalda Trumpa, no uglavnom su se mišljenja svodila na to da bi prozapadne snage koje teže EU-u i NATO-u uglavnom priželjkivale pobedu Haris, a one druge, koje se često nazivaju „proruskim“, „autokratskim“ ili „destabilizirajućim“ – Trampov povratak u Belu kuću, ukazuje Al Jazeera Balkans.

Šta će se desiti i čije su prognoze bile tačne, ostaje da se vidi, jer istorija pokazuje da predvidivost na političkoj sceni nije trajna kategorija i da se menja onako kako i odakle vetar duva.
No, ako pogledamo u prošlost, neke se stvari, možda, mogu nazvati relativno izvesnim.

Trampova politika i finansijski interesi u Srbiji

Kada je reč o Donaldu Trampu, znamo da je već bio u Ovalnoj kancelariji. Imao je širok raspon zadataka – da na unutrašnjem i spoljnopolitičkomn planu prema svojim željama radikalno promeni mnogo toga što je pre njega uradio Barak Obama.

A kada je reč o Balkanu, mnogi su skloni reći da mu nije bio previše posvećen i od onoga što jeste – da je bio naklonjen Srbiji.

Tramp je za ono malo vremena koje je posvetio Balkanu pokušao ekonomskim putem rešavati politički još nerešena pitanja.
Primer je Vašingtonski sporazum koji su pred njim na malim stolicama potpisali srbijanski predsednik Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti, koji je trebao biti uvod u neko poboljšanje, ali je taj sporazum zamro Trampovim odlaskom sa vlasti.

Tramp nije krio svoj finansijski interes prema Srbiji. Firma njegovog zeta DŽareda Kušnera sa Srbijom je potpisala ugovor o “revitalizaciji” kompleksa Generalštaba u centru Beograda, čiji su delovi porušeni u bombardovanju NATO-a 1999. godine, a koji bi trebale činiti dve poslovno-stambene zgrade.

Trampov specijalni izaslanik za Srbiju i Kosovo tada je bio Ričard Grenel koji je često kritikovao Kosovo, a za svoj diplomatski „doprinos“ 2023. godine nagrađen je odlikovanjem iz ruku Aleksandra Vučića.
Nekadašnji srbijanski ambasador u SAD-u, a danas ministar inostranih poslova Marko Đurić naziva ga „nesumnjivim prijateljem Srbije“.

Taj isti Grenel, koji je govorio da „između SAD-a i Srbije postoji iskreno prijateljstvo bez obzira na to ko je na vlasti“, da je „razočaran što je sav dobar posao koji je Tramp uradio u regionu bačen“ pobedom Bidena, ostao je blizak sa predstavnicima vlasti u Srbiji i nakon odlaska sa funkcije.

Govorio je da bi zgrada Generalštaba, simbol intervencije NATO-a “mogla biti pretvorena u most prijateljstva Srbije i SAD-a”.

A prema prognozama, upravo bi Grenel mogao biti jedan od Trampovih kandidata za prvog diplomatu u slučaju njegove pobede, dakle moćni američki državni sekretar. Šta to, zapravo, govori?

„Trampova pobeda na izborima bila bi veoma negativna za ljude u Bosni i Hercegovini, ali i celoj regiji.
Trampa su prihvatile reakcionarne snage širom Evrope, posebno u Mađarskoj i Srbiji. Trampov povratak dao bi tim nacionalističkim snagama više samopouzdanja i uticaja. NJegova prva administracija je, takođe, ijedila particionistički plan prema Kosovu, što je loša slutnja i za Bosnu i Hercegovinu, i za Severnu Makedoniju“, mišljenja je Kurt Basuener, viši savetnik Centra za demokratizaciju politike.

‘Širenje podela’ na Balkanu

Neki, pak, smatraju da bi stvari mogle otići i do podele Kosova (što je, navodno, zagovarao Grenel), kao i sukoba u Bosni i Hercegovini.

„Tramp bi saosećao s etničkim nacionalistima, uključujući ruske i srpske. To bi verovatno dovelo do podele Ukrajine, nakon čega bi usledila podela Kosova i Bosne i Hercegovine te nestabilnost koja bi, možda, izazvala čak i rat”, u crnim je procenama poručio Danijel Server, profesor sa Univerziteta DŽons Hopkins u SAD-u.

Tokom svog predsedništva Tramp je retko govorio protiv upornih pokušaja lidera entiteta Republika Srpska da destabiliziraju Bosnu i Hercegovinu, no Bajdenova administracija ih je zasula sankcijama. Ipak, mnogi tvrde nedovoljno da saseku problem u korenu. Nešto slično od Trampa Server bi očekivao i sada.

„Tramp je malo govorio o Balkanu, ali znamo što je uradio prošli put. Trebali bismo očekivati ​​više od istog.

U Trampovom prvom mandatu, njegov izaslanik za Balkan (Grenel) bio je za podelu Kosova. Nisam među onima koji veruju da on može postati državni sekretar, ali mogao bi zauzeti mesto DŽim O’Briena kao pomoćnika sekretara za Evropu.

Čim se ponovo otvori opcija podela, ona će se proširiti. Prvo na južnu Srbiju, a potom u Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i jugozapadnu Srbiju (Sandžak). Stanovništvo će se početi seliti, a rezultat će biti nasilje“, dodao je Server.

„Tramp i Grenel će, takođe, favorizovati balkanski izlet zeta DŽareda Kušnera. To znači više popuštanja Vučiću i premijeru Albanije Ediju Rami. Obojica su nastojala napuniti Trampove džepove poslovima s nekretninama. Bez sumnje, oni takođe mogu dobiti – politički, ako ne i finansijski.“

Da Serverove reči o nasilju, nažalost, nisu neutemeljena priča, svedoči i izjava Milorada Dodika, lidera bosanskohercegovačkih Srba, koji je još 2022. godine, u jednom od svojih prkosnih istupa rekao kako se „nada da će se Tramp vratiti na vlast i da će Srbi čekati odgovarajuće globalne okolnosti kako bi postigli svoj cilj otcepljenja od BiH“.

“Po prvi put u istoriji, Srbi čekaju svoje vreme. Moramo biti strpljivi. Evropa je nesumnjivo zbunjena, sa unutrašnjim problemima. Molim Boga da Donald Tramp ponovo dođe na vlast”, rekao je Dodik.

Prazne priče ili ne, sve ove činjenice govore u prilog tome da bi eventualna Trumpova pobeda, ako ništa drugo, mogla unijeti dosta nepotrebne nervoze na staklenom tlu Zapadnog Balkana.

„Ako Tramp pobedi, promjene će početi brzo. Evropljani će pretpostaviti da je NATO mrtav. I Rusija će. Na Balkanu će Vučić i Dodik pokušati ideje prenijeti na teren. Blokiranjem NATO-a, Srbija bi mogla pokušati zgrabiti severno Kosovo, a Republika Srpska se može otcepiti od Bosne i Hercegovine.

EUFOR i KFOR trebaju biti spremni suprotstaviti se tim potezima. Trebali bi biti spremni planovi za pojačanje. Čak i sada, bilo bi dobro premestiti više trupa u Brčko, bez kojeg je otcepljenje Republike Srpske malo verovatno“, dodao je Server.

Kamala Haris bez reči o Balkanu

A šta je sa Kamalom Haris?

Zanimljivo, gotovo je nemoguće pronaći makar jednu njenu izjavu koja se odnosi na Bosnu i Hercegovinu ili Balkan.

U predizbornoj kampanji se fokusirala na verbalne prepirke sa Trampom, migracije, ekonomiju, Bliski Istok, Ukrajinu i Kinu. No, kako je podsjetio Edvard DŽozef, istraživač konflikta na Univerzitetu DŽons Hopkins, kada je u Čikagu prihvatila predsedničku nominaciju Demokratske stranke, rekla je da se neće družiti s autokratama.

„Svrstavanje s autokratom poput Putina znači još mekši pristup Vučiću. Prema mom mišljenju, čak je i Bajdenova administracija bila previše meka prema njemu“, konstatovao je u tekstu za Foreign Policy.

Moguća politika Kamale Haris prema Zapadnom Balkanu apsolutno je nejasna, čak do te mere da je Grenel i to iskoristio kako bi je kritikovao,  napisavši na platformi X da Haris čak „ni ne zna gde je Balkan“.

No, Haris sigurno zna gde je Balkan. Prognozirajući šta bi mogla učiniti, Server ocenjuje da bi njen izbor bio mnogo bolji nego Trampov.

„Koliko ja znam, nije rekla ništa o Balkanu, ali ona je energična braniteljica ljudskih prava i vladavine prava. NJen stav prema Balkanu je nepoznat za mnoge. No, Haris je velika pristalica ukrajinske borbe protiv ruske invazije. Volela bi da Kijev pobedi, a Moskva izgubi.

Takav stav verovatno bi se preneo i na Balkan. Ona nije naklonjena etničkom nacionalizmu. Ne želim nekome ko je žena, Afroamerikanka i ima indijsko poreklo, govoriti da nije moguće da ljudi različitih etničkih grupa ne mogu živeti zajedno“, kaže Server.

“Kosovo bi njoj moglo izgledati kao Tajvan ili Ukrajina, a to znači da bi mogla odbijati ideju narušavanja njihovog suvereniteta od bivših vladara. Malo je verovatno da bi mogla imati simpatije prema zajednici srpskih opština na Kosovu ili autonomiji Republike Srpske. Neko bi joj trebao reći da je oboje loša ideja”, dodao je.

‘Vreme je za grubu ljubav prema Srbiji’

Iako su radili zajedno četiri godine, Server smatra da Haris ne bi trebala slepo nastavljati Badenovu politiku, naročito kada je reč o “smirivanju” Srbije.

“Vreme je za grubu ljubav. To je nešto za šta bi oštar temperament Haris smatrao prihvatljivim”, dodaje.

„Nadamo se da će balkanska politika pod vlašću Kamale Haris (ako pobedi) biti u skladu s njenom predanošću ljudskim pravima i vladavini prava.

To podrazumeva otvorenost članstva u NATO-u i EU-u, zaštitu individualnih prava i borbu protiv korupcije. Doslednost bi zahtevala da se američka diplomatija vrati suprotstavljanju etničkom nacionalizmu i promociji liberalne demokratije. Popuštanje Vučiću trebalo bi opasti, kao i tolerancija prema Dodiku“, dodao je.

Server smatra kako je teško očekivati da će sama Haris trošiti mnogo kvalitetnog vremena na Balkan, već da bi to trebali oni ispod nje, a to bi mogli Aleksander Kasanof koji bi mogao biti odgovoran za Balkan kao i DŽim O’Brien, što zbog njihovih dosadašnjih angažmana smatra dobrim.

„EU i SAD trebaju smanjiti ambicije za dijalog između Prištine i Beograda. Moraju pojačati pritisak na Beograd i suprotstaviti se zloćudnom uticaju Rusije tamo i u Crnoj Gori. A Vašington i Brisel trebaju ojačati suverenitet i teritorijalni integritet i Bosne Hercegovine, i Kosova“, zaključio je Server.

ZELENSKI IZGUBIO KONTROLU! Sprema se da udari na svoje najbliže partnere

Izvor: Danas.rs