Preostalih deset milijardi dolara obezbediće članice G7 - Kanada, Britanija i Japan, koji su već uključeni u program, prenosi Tanjug.
Zajam, koji su u principu dogovorili lideri G7 u junu, trebao bi da bude opslužen prihodima od oko 300 milijardi dolara sredstva Ruske centralne banke, zamrznutih u zapadnim zemljama nakon što je Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu početkom 2022. godine.
Kako su naveli zvaničnici, Vašington ne želi da brine svakih šest meseci da li će ruska imovina koja podržava zajam ostati zamrznuta ili ne.
"Smatramo da bi ovo pitanje, produženje sankcija Rusiji, trebalo da bude odlučeno nakon izbora u SAD. Treba da vidimo u kom pravcu će nastaviti buduća administracija SAD sa ovim pitanjem“, rekao je ministar finansija Mihalj Varga na konferenciji za novinare.
Evropska unija je saopštila da prihodi od sve ruska imovine zamrznute na Zapadu mogu da finansiraju kredit do 45 milijardi evra.
Pošto je većina imovine u Evropi, EU je rekla da može obezbediti do 35 milijardi evra za kredit za zajam G7.
Taj iznos bio bi smanjen za sumu koju bi obezbedile Sjedinjene Američke Države.
O tom pitanju će se dalje raspravljati na sastanku ministra finansija G7 u Vašingtonu krajem oktobra, ali odluka Mađarske znači da će konačni doprinosi svake od G7 zemalja biti odlučeni tek nakon izbora u SAD, 5. novembra.
NEŠTO SE SPREMA VELIKO NA FRONTU: Ruska Federacija kaže da će odgovor biti brutalan
Izvor: Politika.rs
