Pred prognoziranom vremenskom nepogodom, Bela kuća je najavila otkazivanje planiranog putovanja američkog predsednika u Berlin za predstojeći vikend. Pentagon je takođe saopštio da Bajden neće prisustvovati sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, koji je trebalo da se održi u subotu u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn. Pretpostavljalo se da će na sastanku, koji će okupiti šefove mnogih vlada i država, učestvovati i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je tamo trebalo da ponovo predstavi svoj takozvani plan pobede.
Da li je „uraganski” razlog pravi razlog otkazivanja? Malo ko hoće u taj alibi da poveruje! Izbori za manje od mesec dana, procena da bi “tetošenje” Kijeva bilo kontraproduktivno jer sve više Amerikanaca ima negativan stav o američkoj pomoći Kijevu.
„Bilo je jasno da Bajden mora da pošalje signal da vodi računa o unutrašnjoj politici - tako su blizu (SAD) izbori”, ocenio je direktor Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove Stefan Mair.
Najočigledniji razlog je predizborna kampanja u SAD. Uz uragan koji se nazire sa mnogo očekivanih žrtava, predsednikov odlazak da razgovara o dalekoj Ukrajini bio bi „poklon“ Trampu. Republikanac ne bi propustio priliku da zameri Bajdenu (i, uzgred, Harisovoj) što je zanemario interese Amerike.
Osim toga, vojni pritisak na Ukrajinu je sve veći, na istoku zemlje ruske trupe, uprkos velikim gubicima, zauzimaju jedno naselje za drugim. Ukrajina se, istovremeno, nada da će postići napredak na diplomatskom putu, dok je Bajden, blagonaklon prema Kijevu, i dalje na vlasti u Vašingtonu.
Nemački kancelar Olaf Šolc navodno ima razumevanja za Bajdenovu odluku.
„Da takve oluje besne u mojoj zemlji, doneo bih sličnu odluku“, rekao je u emisiji „RTL direkt“.
Planirani sastanak je trebalo da bude "veoma važan". Bajden je najavio telefonski razgovor sa Šolcom tokom kojeg će lideri tražiti alternativni datum.
Za južnu Ukrajinu noć sa utorka na sredu ponovo je počela vazdušnim napadom, pošto je, kako navodi vojska, u vazduhu viđeno mnogo ruskih borbenih dronova. Ruski avioni su u utorak uveče ponovo bacili klizne bombe na Harkov. Tokom dana u napadima ovih teških bombi poginule su najmanje dve osobe, a povređeno oko dvadesetak ljudi.
Detalji takozvanog plana pobede Zelenskog još nisu u potpunosti objavljeni u javnosti. Međutim, poznato je da on predviđa tezu o povećanju vojnog pritiska na Kremlj kroz zapadnu pomoć. Sada, posle otkazivanja posete, Zelenski ne može da sakrije da je veoma razoaran.
U Berlinu je trebalo da se održi sastanak ne samo između nemačkog kancelara i američkog predsednika. Britanska vlada je potvrdila da je za subotu ujutru planiran i četvorosmerni sastanak u glavnom gradu Nemačke na kome je trebalo da učestvuju Bajden, Šolc, britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron. Pre nego što je Bajdenova odluka da odloži putovanje objavljena u javnosti, poljski predsednik Andžej Duda i kanadski premijer DŽastin Trudo najavili su nameru da dođu u Ramštajn.
Ukrajinsko rukovodstvo je već prihvatilo odlaganje drugog mirovnog samita, za koji su se nadali da će se održati u novembru ove godine. Viši savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Darija Zarivna rekla je za portal Telegraf da se taj događaj najverovatnije neće održati u novembru. Prema njenim rečima, trenutno se održavaju tematske konferencije za pripremu dnevnog reda, nakon čega će se moći govoriti o datumu samita.
Ukrajina je sredinom juna okupila više od stotinu zemalja i organizacija na prvom mirovnom samitu u Švajcarskoj. Rusija je od samog početka odbijala da učestvuje na konferenciji, pa nije upućen poziv njenim predstavnicima. Sledeći sastanak - ovog puta po mogućnosti uz učešće Moskve - trebalo je da se održi pre američkih predsedničkih izbora zakazanih za 5. novembar. Ako se bivši predsednik Donald Tramp vrati u Belu kuću, teško je reći da li će pomoći Ukrajini – i ako hoće, u kojoj meri.
Nemačke oružane snage beleže značajan napredak u tempu regrutovanja novih regruta u Ukrajini.
„Upoznali smo se sa statistikom mobilizacije Od proleća cifre su se značajno povećale – govorimo o petocifrenim rasponima rasta“, rekao je general-major Kristijan Frojding, koji vodi specijalni štab za pomoć Ukrajini pri nemačkom ministarstvu. Odbrane. Prema njegovim rečima, i Oružane snage Ukrajine su počele da dobijaju više municije. „Ruska artiljerijska superiornost više nije tako velika kao što je bila na proleće, pala je sa 8:1 na oko 3:1.
U samoj Ukrajini, međutim, manje su optimistični u pogledu tekuće mobilizacije. Član skupštinskog odbora za odbranu Roman Kostenko je u intervjuu za Radio NV izvestio da ukrajinska vojska neće moći da nadoknadi gubitke.
Bivši zamenik sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, bivši general Sergej Krivonos opisao je situaciju na frontu za Oružane snage Ukrajine kao „potpunu katastrofu“.
„Moramo da shvatimo da samo čudo može spasiti Ukrajinu u ovoj fazi ako ne izvučemo stvarne zaključke iz situacije i ne promenimo odnos prema onome što imamo u zemlji“, rekao je Krivonos koji smatra da je i kadrovska situacija u Oružanim snagama Ukrajine katastrofalna.
Izvor: Politika
