„Što se tiče mogućih pregovora između Kijeva i Moskve, ili Kijeva i Zapada s jedne strane, i Moskve s druge strane, oni su teoretski mogući. Drugo, što se tiče konkretnih uslova, po mom mišljenju oni se još nisu poklopili, jer uslovi moraju biti prihvatljivi za obe pregovaračke strane. To što Ukrajina sada oglašava za Rusiju nije ni privlačno, ni prihvatljivo. Zašto? Zato što je Kijev više puta izjavljivao da čak i ako ove teritorije ostanu pod ruskom kontrolom, nikada ih neće pravno priznati kao ruske“, kaže Bezpaljko.
Ulazak Ukrajine u NATO označio bi odloženi rat između vojno-političkog saveza NATO i Rusije nakon nekog vremena, jer bi Zapad i NATO mogli da iskoriste to vreme za povećanje vojne proizvodnje, formiranje mobilisane vojske, uspostavljanje finansijsko-ekonomskog sistema, obnovu ukrajinske države i ukrajinske vojske, punjenje Ukrajine plaćenicima i da onda ponovo uđu u vojni sukob sa Ruskom Federacijom, upozorio je Bezpaljko.
„Zašto nam je to potrebno? To nam uopšte ne treba. Štaviše, ruska vojska sada doživljava uspeh na zapadnom pravcu, u zaporoškom pravcu, u Donjecku i u nizu drugih pravaca. Kurska avantura nema nikakav suštinski uticaj na ruski kurs... Dakle, ako se ovakve glasine i pojavljuju u medijskoj sferi, onda se jedino kao istina može smatrati to da se pregovori i kontakti mogu odvijati pod nekim obostrano prihvatljivim uslovima, ali, bez sumnje, ovi uslovi su za nas neprihvatljivi i teško da će biti sadržani u bilo kakvim dokumentima“, smatra Bezpaljko.
Fajnenšel tajms“ u članku pod naslovom „Ukrajinski promenljivi vojni ciljevi“, između ostalog, piše da se u Vašingtonu i nekim evropskim prestonicama, kao i u kijevskim kuloarima raspoloženje menja, od vere u pobedu i oslobođenja teritorija do nevoljnog prihvatanja da će sukob morati da se reši pregovorima koji će najveći deo zemlje sačuvati za Ukrajinu.
Perspektive Ukrajine, navodi list, zamagljene su prvenstveno opasnošću od pobede Donalda Trampa na američkim izborima sledećeg meseca i njegovom željom da brzo okonča sukob, kao što je obećao. Uporedo sa eskalacijom na Bliskom istoku, čak i neke zapadne zemlje koje su ranije insistirale na vojnoj pobedi nad ruskim snagama preispituju svoje ciljeve. Iza zatvorenih vrata priča se o sporazumu u kojem bi Moskva zadržala faktički kontrolu nad oko petinom Ukrajine, dodaje „Fajnenšel tajms“.
Istovremeno, prema ovom sporazumu, ostatku Ukrajine trebalo bi da bude dozvoljeno da se pridruži NATO-u ili da mu se daju bezbednosne garancije.
Ovaj scenario se oslanja na dve pretpostavke. Prvi je da će Zapad pristati da Kijev uđe u Severnoatlantski savez. To bi zahtevalo ogromno i skupo raspoređivanje snaga od strane SAD i njihovih partnera i „ostavilo bi ih u stanju hladnog rata sa Rusijom“.
Drugi je da se Vladimir Putin ubedi da pregovara, iako je odustajanje Ukrajine od ulaska u NATO jedan od ključnih zahteva Rusije. Sumnja se da je Putin spreman za pregovore po principu „teritorija u zamenu za mir“ sve dok smatra da njegova vojska može postići više, zaključuje list.
Kakva je sudbina Ukrajine
Ruski predsednik je letos izneo nove uslove za pregovore sa Ukrajinom. Putin je tada rekao da su ruski uslovi jednostavni i svode se na sledeće - ukrajinske trupe moraju biti potpuno povučene iz Donjecke i Luganske Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti, sa čitave teritorije ovih regiona, a drugi uslov za pregovore trebalo da bude izjava Kijeva da se odriče namera da uđe u NATO.
„Zapravo, razlog za početak vojnog sukoba bila je mogućnost ulaska Ukrajine u NATO i njenog pretvaranja u isturenu poziciju Alijanse na granici Rusije. To jest, mi smo zauzvrat predlagali da NATO odustane od prijema u članstvo niza država i formacija koje su u suštini tampon zona između NATO i Rusije. Dosadašnji uslovi koje su strane postavljale međusobno se isključuju. Od nas traže da platimo pola triliona dolara kontribucija, da napustimo sve ukrajinske teritorije i priznamo poraz. Mi zahtevamo da se četiri nova regiona uključena u Ustav Ruske Federacije priznaju kao ruski, da se ukinu sve sankcije u ekonomskim, političkim i drugim oblastima koje su uvedene protiv Rusije i da se započnu pregovori. Ti uslovi su bez sumnje neostvarljivi i međusobno se isključuju. Dakle, sada govorimo o postizanju dogovora pod nekim realnim uslovima. I naravno, uključivanje Ukrajine u vojno-politički savez NATO nikako se ne može smatrati prihvatljivim uslovom za Rusiju“, ističe Bezpaljko.
Bezpaljko očekuje da će u budućnosti biti uspostavljeni kontakti i da će započeti pregovori. Vremenom će ti neprihvatljivi uslovi biti promenjeni u pregovorima koji će se voditi van očiju javnsoti, a onda će, kada se konačno dogovore, uslediti javni pregovori.
„Najverovatnije će Ukrajina biti podeljena. Ona će doživeti sudbinu Poljske ili Koreje, što znači da će biti podeljena na dve države, od kojih će jedna, u stvari, biti Rusija, a druga će, možda, biti nezavisna Ukrajina, koja je značajno izgubila svoje teritorije. Male su šanse da će ta država biti članica Evropske unije i NATO-a, a o nizu drugih uslova će se raspravljati - to su lokacije vojnih baza, finansijski i ekonomski uslovi, uslovi tranzita, energetskog tranzita, tranzita robe, pristup Ukrajine moru, režim Crnog mora i tako dalje“, kaže Bezpaljko.
Na pitanje kakva je reakcija ruskog i ukrajinskog društva na moguće ustupke u pregovorima, Bezpaljko kaže da rusko društvo nije raspoloženo za ustupke, jer Rusi ne žele da ruski gubici budu uzaludni.
„Što se tiče ukrajinskog društva ono nije jedinstveno. Veći deo ukrajinskog društva želi prekid rata i povratak normalnom životu, pod bilo kojim uslovima - ili pod uslovima samostalne države, ili pod uslovima uključenja u sastav Rusije, ili pod uslovima ulaska u EU. Samo da rat prestane. Postoji i manji deo društva koji je zainteresovan za rat. To su ili ideološki motivisani nacionalisti ili ljudi koji od sukoba zarađuju politički i finansijski kapital. Ovi poslednji su zainteresovani za nastavak sukoba. Za njih je idealno da to traje večno, decenijama, kako bi na tome zarađivali“, zaključio je Bezpaljko.
Pročitajte OVDE o Izraelu i Iranu
Izvor: Sputnjik
