„Kao građanin ove zemlje, kao građanin sveta ne mogu da ćutim na ovaj užas koji se spustio na zapadnu polovinu čovečanstva. Pod tim podrazumevam nezapamćeno gušenje slobode govora, cenzuru, udarac na vrednosti na kojima smo porasli. Ja bih to nazvala ‘satanizam’. To je nametanje ludila, izopačenja, pokušaj da se napravi norma od izopačenosti… Sve prethodne teorije zavere su se pokazale kao stopostotna istina. Nema više teorija zavere, već razumevanja zavere, koja je nametnuta čovečanstvu“, kaže Bobić Mojsilović u razgovoru sa Branislavom Šovljanskim u emisiji 360 stepeni.
S obzirom na to da se nekada bavila novinarstvom, govorila je o tome kako je provela svoje dane u ovoj profesiji.
„Imala sam ideju da ću da se bavim novinarstvom, ali kada ste mladi, želite da budete neko, da se vaša reč čuje… Uvek sam smatrala da su to najbolje studije, jer su multidisciplinarne, pružalo se široko obrazovanje. Bilo mi je teško jer me tada nisu zanimale teme koje su tipične za omladinsku štampu. Sa druge strane, imala sam sreće da u to vreme počne da cveta omladinska štampa u SFRJ, Ja sam se u tim strukturama izborila. Bilo je mnogo suza, da jedna mlada devojka dobija pravo za svoj glas i da žene u novinarstvu budu shvaćene kao neko ko ima pravo na glas, a ne samo po tome koliko su poslušne i koliko su lepe“, priseća se književnica.
Na pitanje šta misli o novinarstvu danas, ona kaže da je u celom svetu profesija katastrofalna.
„U celom svetu je katastrofalna profesija, sa velikom tugom to moram da kažem. Oni ne služe da nas informišu, već dezinformišu i uspavaju i da skrenu pažnju na neku drugu temu. Sistem je promenjen. Nekada ste znali da je neko u partiji glavni, ali je u redakciji postojao neko ko je imao petlje da izađe iz šablona. Sada imate sisteme za koje ne znate ko je vlasnik, ali sve idu u pravcu da se obesmisli ideja glasanja, da korupcija bude ime igre – kako u politici tako i medijima“, smatra Bobić Mojsilović.
„Živimo u kulturi ega, u narcizmu“
Internet je doneo mogućnost da se čovek obrazuje, ali je doneo i informacionu kakofoniju, kazala je naša sagovornica.
„Internet je doneo mogućnost užasne kontrole uma i neprestanog bombardovanja javnosti informacijama, poluinformacijama, dezinformacijama… Informativna mreža služi za psihološke eksperimente, kao što je uterivanje straha. Dobra vest je što su obični ljudi stvorili novi fenomen – građanin novinar. Neko vidi da nešto mnogo smrdi i počeli su sami da istražuju. Oni su najzaslužniji za buđenje čovečanstva“, objašnjava ona.
Period nakon što je napustila novinarstvo bio je težak – samostalno je štampala i prodavala svoje knjige, a tek je pre sedam godina shvatila da od toga ne može da živi.
Iznela je i neka svoja zapažanja.
„Ono što primećujem je da živimo u kulturi ega, u narcizmu, koji se zadovoljava pogledom u ogledalo. Kad to imate i kad ne postoji drugi, nema ni odgovornosti… Sistem radi na tome da nam poruči da nije važna ljubav, da je važno telo, da je porodica jedna besmislena kategorija i da je voleti sebe dovelo do toga da imate situaciju da ne znam koji procenat dece danas u svetu živi sa jednim roditeljem… Nadam se da će nam doći u glavu šta smo učinili od sopstvenog života zbog prokletog novca“, ističe naša sagovornica.
Za kraj je navela da ima krize prilikom pisanja, „jer je kriza deo stvaralačkog procesa“ i da je jedina mera uspeha da budeš srećan čime god da se baviš.
Izvor: N1
