Piše: Slobodan Reljić
LJudima kojima je haos do grla, a strah u kostima, malo treba da se opuste. Na tren, naravno. Jer, naše probleme ne mogu razrešiti pojedinačni događaji, pa čak i kad je u pitanju – izbor američkog predsednika. Koji je i neka vrsta našeg vladara. Jer, ovaj teritorijalni raspored, pa onda politički sistem koji nam je impelemntiran, od američkog gazde.
O ekonomiji da i ne pričamo. Američki uticaj na ovako poništene ekonomije je neograničen i izvodi se MMF operativnim mehanizmom koji je batina a na koju se niko na Zapadnom Balkanu ne sme ni požaliti, a kamoli da traži neka prava ili da može da utiče na sumorni program IMF Austerity Measures (MMF-ove mere štednje) a koji se svodi na – štednju pljačkanjem sirotinje.
To vam ide od sugerisanja – da ekonomija koja više nije nego što jeste – može, normalno, da subvencionira zapadne kompanije do toga da isplaćuje plate zaposlenim, do odvajanja para od najugroženijih grupa, kao što su penzioneri, da bi se stabilizovali društveni uslovi.
Nema veze što vam je sam MMF držao predavanja da je nedopustivo da ta država ne sme da subvencinora svoje, državne firme i što je opštepoznato da su problemi današnjih privreda (i onih ozbiljnih zemalja) takvi da pačkanje sirotinje samo vodi sve dalje od rešenja – društva su sve nestabilnija, na granici raspada i nasilnih pobuna.
I zato vam se učini da bi neki američki predsednik mogao reći – dosta, popustite malo. Ali, to nije izvesno. A da bi se pojavila takva rešenja, mora se prvo promeniti Amerika. Jer, pljačka sveta je suština američkog načina postojanja. Tako su i nadanja u Trampa kao pijanstva od lošeg pića. Malo se opustiš a posle trežnjenja će te dugo, dugo boleti glava.
Bitno u novom dolasku Donalda Trampa je to što će on još više razljuljati bolesnu američku administraciju i suočiti samu Ameriku sa činjenicom da ona više nije to što joj sugerišu njeni manipulatori – od političara, preko menadžerskih struktura multinacionalki do medijskih lažiranja i onoga što se dešava u svetu i same američke realnosti.
Te posledice će prvo osetiti veliki u svetu. Recimo, dok stižu vesti kako Tramp pobeđuje Kamalu, banke – javlja njihov Fajnenšel tajms, već razmišljaju da ukidaju sankcije Rusiji. Sankcije su se pokazale kao glupost, a pojava Trampa omogućava da se nađe opravdanje za glupost. Tako bi se nekako mogao odvijati proksi-angažman Amerike u Ukrajini. Skupo je, brate, a i nestaje ludih Ukrajinaca. Mora se spašavati što se spasiti može.
Može biti da je dobro dati nešto Rusiji tu, a dobiti od Rusa nešto negde drugde – možda na Bliskom istoku. Izraelu se sve više peska isklizuje ispod nogu… Jevrejski finasijsko-korporativni konglomerat će preko jevrejski kontrolisanih medija naći načina da svakom Amerikancu, a onda i šire objasni, da je Izrael mnogo važniji i od Ukrajine i od Tajvana. Uostalom, imajte na umu da od nešto više od 15 miliona Jevreja – oko 7 živi u Izraelu, oko 6 u SAD a ostale enklave su brojno neznatne.
Tramp pokreće velike koncentirčne krugove u ustajaloj vašingotnskoj bari tako da su pitanja – „kako će se Trampova pobeda odraziti na Zapadni Balkan“ ili „šta čeka BiH posle pobede Donalda Trampa“ – naše male lokalne zanimacije.
Nas će i dalje da maltretiraju ambasadori, ali koji će sad biti i otuđeni i poprilično zaboravljeni prokuratori te će nam biti najvažnije šta kome od njih pada na pamet. Isti je to pravac, samo manje veze s centralom. Više privatnih nagodbi sa lokalnim političkim uškopljenicima.
I kad Dragan Čović kao predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (PS BiH) čestita Trampu na pobedi, on može biti siguran da to u Vašingtonu nikad neće čitati dalje od prve rečenice. Ali Čović se nije dao omesti pa je od svog „listka knjige bijele“ napravio manji roman koji se okonača priznanjem (valjda lično Trampu) da on zna da tog dalekog čoveka i nije briga za BiH, ali mu se mora na „bosanski način“ reći da „hrvatski dužnosnici u Bosni i Hercegovini, djelujući kroz institucije vlasti i okupljeni u Hrvatski narodni sabor Bosne i Hercegovine kao krovnu političku organizaciju i izraz političke volje hrvatskoga naroda, jesu i ostaju trajno posvećeni politikama dijaloga, mira, suradnje i napretka. Naš je cilj europska Bosna i Hercegovina, punopravna članica Europske unije i NATO-a, ekonomski razvijena, stabilna i i sigurna država u kojoj se neupitno poštuje ustavni poredak i u kojoj suživot i jednaka prava njezina tri naroda više nikada neće biti dovođena u pitanje. U želji da Vas i u ovom predsjedničkom mandatu prati obilje zdravlja, snage i uspjeha, primite, dragi predsjedniče Tramp, moje najsrdačnije pozdrave.“
Jadni Donald, da je on toliko čitao, nikad ne bi napravio ni vinski podrum a kamoli onolike zgradurine po NJujorku, a tek – kad bi stigao da nasrće na onolike žene (govorimo samo o onim slučajevima koji su stigli do sudova.)
Elem, valja priznati da je tu Dodik bio obzirniji. Sam je valjda platio meze i ima svoju rakiju, harmonikaš je bio od onih kakvih imaš u svakoj drugoj kafani u Banjaluci, i potvrdio svoj stav kroz odabrane pesme – „Srpkinja je mene majka rodila“ i znani izbor srpskih sportista kad dođu do vrha „Ne može nam niko ništa“.
Izveštaj ovlašćenih posmatrača iz američke ambasade može da stane u proširenu rečenicu: Milorad Dodik, ništa novo. I pošto se sad promenilo težište poruka neće morati da dodaju da je sličnim načinima slanja političkih poruka kod Dodika dolazio i desničarski lider a premijer Mađarske Viktor Orban.
Bošnjacima je najkomplikovanije da se izjašnjavaju. NJihov način uveliko podseća na čestitanje Analene Berbok, nemačke ministarke spoljnih poslova, koja je izgovarala tipske reči a na licu nije uspevala da sakrije strašno razočarenje: eto, toliko je davala za Ameriku, svu svoju zemlju je bacala kao džak, a vidi ti kako joj to vraća američki narod.
Bošnjaci su se malo ohladili zbog američkog podržavanja načina i metoda koje sprovodi Izrael prema muslimani u Gazi.
Tako je nedavno predizborno Galupovo istraživanje u 43 države u svetu pokazalo da Tramp najviše podrške ima u Srbiji (59 posto), Mađarskoj (49), Bugarskoj (49) i Sloveniji (43). U Hrvatskoj je 50 posto podržavalo Kamalu Haris, a 34 odsto Trampa. Na Kosovu je podrška Kamali bila još i veća, 55 posto, prema 27 odsto za Trampa.
Najveći Kamala zaluđenici bejahu Danci 85 odsto, Finci 82, Šveđani 81, Norvežani 81 i Nizozemci, da ne kažemo Holanđani – 74 posto. BiH nije bila uključena u istraživanje. Ali rezultati nisu „šampioniski“ kao u Danskoj. Ne bi ni mogli biti jer je tu kamen oko vrata od Republike Srpske koja sve „dobre poruke“ prepolovi. Ali su svakako kamalistički. Odnosno antisrpski, antidodikovski.
„BiH je sastavni dio nacionalne sigurnosti SAD-a, a u sankcijama koje su uvedene Miloradu Dodiku jasno je rečeno da ugrožava nacionalne interese i bezbjednost SAD tako da se možemo nadati samo uvođenju novih sankcija za njega, ali i ljude oko njega, prvenstveno iz poslovne zajednice koji finansiraju jedan takav režim“, ocenjuje Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog centra za bliskoistočne i balkanske studije sa vidikovca iz LJubljane. Što je, valjda, ekspertski pogled.
Bivši diplomata Mirza Hajrić je pesimističniji: „Na Balkanu se očekuje da će Ričard Grenel, koji je pregovarao o razmjeni teritorija između Srbije i Kosova, biti jedno od glavnih imena Trampove nove administracije. U tom smislu ne vidim ništa dobro ni za region ni za Bosnu i Hercegovinu.“
A priča o BiH bi bila kusa bez Danijela Servera. Niko od Servera nije izgovorio više besmislica o Bosni a koje su se i među Bošnjacima i u ambasadama dočekivale s ljubavlju. Pred ove izbore on reče: „Ne verujem u pobedu Donalda Trampa, gubio je. On bi bio katastrofa za Balkan. Predao bi BiH Beogradu, Srbiji. To je kraj.“
Na žalost Server nikad nije bio u stanju da razume stvarna kretanja, pa izuztetak nije ni ovaj slučaj. On danas više služi da popunjava duge televizijske tok-šoue nego da se od njega nešto bitno sazna.
I kad je Tramp, ipak, uprkos Serveru pobedio na izborima, stiže nova analiza: “Očekujem da Tramp pruži još više bezuslovne podrške Izraelu. No, mislim da će se prva najdramatičnija promena odnositi na Ukrajinu, gde će pokušati dati deo Ukrajine Rusima kako bi ih naterao da zaustave rat. To je najavio i tokom predizborne kampanje i možda će u tome i uspeti… Tu postoje implikacije za Balkan, jer će podele u Ukrajini biti presedan za podele na Kosovu i BiH.”
I tako. Jedino je izvesno da ni Tramp ne zna šta će da se desi. Biće kako ga nateraju svetske promene. I izvesno je da će se sa dobrim Srbima zavaditi na krv i nož kad njegov zet krene da od Generalštaba u centru Beograda pravi hotele za amerikanizirani polusvet odakle god da dolazi.
Tako će postati najnepoželjniji vladar u srpskom svetu.
Verovatno njega za to nije briga. A možda i bude.
TRAMPOVE NOVE STRATEGIJE: Promena politike prema Rusiji i Ukrajini
Izvor: Sveosrspkoj
