Od izbora, Tramp je razgovarao telefonom sa Volodimirom Zelenskim, koji je taj razgovor opisao kao „odličan“, i tvrdio da je razgovarao s Putinom, iako Kremlj negira te tvrdnje.
🚨Update: Trump’s Peace Proposal calls for a demilitarized zone between Ukraine and the newly annexed territories and Crimea. Trump’s plan calls for NATO troops to guard the border, but Russia will insist it be UN Peacekeepers, not NATO. pic.twitter.com/XVO9T8JoZ9
— US Civil Defense News (@CaptCoronado) November 9, 2024
NJegov potpredsednik, DŽej Di Vens, dao je nagoveštaje o mogućem dogovoru, uključujući stvaranje demilitarizovane zone (DMZ) duž trenutne linije fronta, čime bi se sprečila nova ruska invazija.
Vens je u intervjuu naveo da bi Ukrajina ostala suverena država, ali bi morala da garantuje neutralnost, odustajući od članstva u NATO-u, dok bi Nemačka i druge zemlje finansirale obnovu zemlje.
Prema izvorima bliskim Trampovom tranzicionom timu, razmatra se i opcija u kojoj bi Kijev bio isključen iz NATO-a na najmanje 20 godina u zamenu za unosne sporazume o naoružanju. Predlog uključuje stvaranje demilitarizovane zone od oko 1287 kilometara, koja bi zamrzla sukob i prisilila Kijev da prepusti oko 20% teritorije.
Međutim, detalji o tome ko bi nadgledao ovu zonu ostaju nejasni, iako se navodi da američki mirovnjaci neće biti angažovani. Jedan izvor je izjavio:
- Mi možemo da pružimo obuku i podršku, ali oružje će nositi Evropljani… i mi to nećemo finansirati.
Navedeno je da bi vojske Poljske, Nemačke, Britanije i Francuske obezbeđivale DMZ.
Skeptici ukazuju na to da bi ovaj plan mogao naići na velike prepreke. Zelenski je, nekoliko dana pre Trampove pobede, izjavio da bi bilo kakve ustupke Putinu Ukrajina smatrala „neprihvatljivim“ i „samoubilačkim za Evropu“. Slično mišljenje imaju i njegovi ključni evropski partneri — Britanija, Francuska i Nemačka, koji su obećali podršku Ukrajini „koliko god bude potrebno“.
Evropska unija, na čelu sa budućim visokim predstavnikom Kajom Kallas, poznatom kritičarkom Moskve, takođe je zauzela čvrst stav. Na saslušanju za potvrdu imenovanja, Kallas je naglasila:
- Situacija na terenu je teška. Zato moramo nastaviti rad danas, sutra i koliko god bude potrebno, uz svu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć.
Evropski lideri, s izuzetkom nekoliko pojedinaca poput mađarskog premijera Viktora Orbana, gotovo su jedinstveni u podršci ukrajinskom otporu i nerado bi preuzeli odgovornost za finansiranje, obezbeđivanje i nadgledanje demilitarizovane zone bez podrške Bele kuće.
Trampov ambiciozni plan za mir u Ukrajini tako će se suočiti s ozbiljnim izazovima i otporom Evrope, koja ostaje posvećena ukrajinskoj borbi protiv Rusije.
Izvor: Informer
