UMESTO UVODA 

Nedavno se, na Sajmu knjiga u Beogradu, u sjajnom prevodu Antonine Pantelić, pojavila knjiga ruskog ekonomiste i filosofa, Valentina Katasonova, „Svet viđen očima Svetog Nikolaja Srpskog“ (izdavač je „Informatika“ iz Beograda). Katasonov, u ime svih pravoslavnih Rusa, o Srpskom Zlatoustu, kaže:“Bio je svedok dramatičnih događaja HH veka: dva svetska rata, Oktobarske revolucije 1917. g. u Rusiji, ubistva carske porodice u Rusiji 1918. g, dolaska na vlast nacista u Nemačkoj, svetske ekonomske krize 30-ih godina HH veka, nuklearnog bombardovanja Hirošime i Nagasakija, početka ,,hladnog rata“ i mnogih drugih.   

Vladika Nikolaj je bezuslovno reagovao na sva ova dešavanja. On je objasnio njihovu duhovnu pozadinu, tj. ,,kopao“ je do same dubine (i time su se njegova objašnjenja razlikovala od uobičajenih, površnih tumačenja zvaničnih medija i ,,profesionalnih“ političara). Čoveku XXI veka, koji se oslanja na misli Svetog vladike Nikolaja Srpskog, mnogo je lakše da razume savremene događaje i da, saglasno tome, donese ispravne odluke. (...) Više puta sam naišao na sledeće poređenje: Nikolaj Srpski je Jovan Zlatousti našeg doba. Moje druženje s onim ljudima, koji bi se mogli nazvati pravoslavnim hrišćanima, pokazuje da za neke od njih vera u Boga i Hrista počinje upravo od upoznavanja sa delima Svetog Nikolaja Srpskog. (...)Uskoro će se navršiti sedamdeset godina od smrti Svetoga, ali Nikolaj Srpski, kao i ranije, nastavlja svoj nevidljivi misionarski rad po celom svetu. Pre 21 godinu, Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve kanonizovao je episkopa ohridskog i žičkog Nikolaja (Velimirovića) kao svetog. Ja ga, za sebe lično, nazivam i ,,ravnoapostolnim“. Sveti Nikolaj Srpski je – misionar apostolskih razmera u poslednjim vremenima čovečanstva.“ 
Tako kaže ugledni ruski mislilac. 

Blago nama, kojima je Bog dao da imamo takvoga za svog duhovnog čelnika. I blago nama ako ga budemo slušali, i išli njegovim stopama, jer su Hristove. 

Čitaocima nudimo tri Nikolajeva kratka teksta, u kojima je sav njegov program za današnje vreme.   

SRPSKA SVEST O BOŽJOJ VLASTI NAD PROSTOROM I VREMENOM

„Božija je zemlja i sve što je na njoj,“ rečeno je u Svetom pismu Božjem. I još je rečeno: „Gospode, tvoj je dan i tvoja je noć.“

Šta to dvoje može značiti nego da sav prostor i sve vreme što nam je dato priznamo za Božije i posvetimo Bogu.

Pravoslavna crkva evo blizu dve hiljade godina opominje svoje narode na reč Hristovu: „Dajte caru carevo, a Bogu Božije“. Dajte Bogu dragovoljno, jer drugojačije Bog ne prima. A caru /državi/ ako i ne date dragovoljno svakako ćete morati dati.

Borba za prostor i borba za vreme. LJudi se bore za prostor protiv ljudi. I ljudi se bore za vreme protiv smrti. Jer komšije im skraćuju njivu, ili državu, kao smrt  što im skraćuje vreme.

U duši čovečijoj nalazi se seme besmrtnosti i beskrajnosti. Zato se čovek na zemlji oseća stešnjen vremenom i prostorom. I makar da mu se dadne sva zemlja, i produži vek na hiljade godina, on bi se osećao stešnjen i žalostan! Svoju čežnju za besmrtnošću i beskrajnošću on grubo projavljuje u nasilnom proširenju svoga prostora i trudnom produženju svoga veka.

Zato od svih ljudskih nauka najviše su napredovale dve nauke: ratna i medicinska.

Srpski narod, vaspitan od svoje majke Crkve, znao je da sav dati mu prostor posveti Bogu i sve dato mu vreme posveti Bogu! Zato su Srbi od pamtiveka odgovarali ovako na sledeća pitanja:

Na pitanje: Čija je ovo kuća?
odgovor: Božija pa moja.
Na pitanje: Čija je ovo njiva?
odgovor: Božija pa moja.
Na pitanje: Čija je ovo država?
odgovor: Božija pa naša.
Na pitanje: Čija su ovo deca?
odgovor: Božija pa naša.
Na pitanje: Čija je ovo stoka?
odgovor: Božija pa naša.

Sve dakle, što zauzima neki prostor ma i jednu stopu priznaje Srbin za Božiju svojinu. Bog je za njega Gospodar svega, Domaćin svega i Zapovednik svega. To je stvarnost od koje se ne može niko oteti. A oni koji pišu tapije „na večno uživanje“, svakako se u sebi smeju. Postavši hrišćanskim narodom Srbi su dobili blagodatni dar duboke pronicljivosti u razlikovanju stvarnosti od prividnosti.

Zašto je Srbin oduvek postavljao krstove na zgradama i po voćnjacima i po vinogradima i njivama? Zašto je osvećenom vodicom kropio svoj dom, i ambar i salaš, i to i obor, i vodenicu i valjavicu, i vajat i alat? Zato što je time priznavao jedinoga Boga za pravog Domaćina svega a sebe za prišelca, gosta i putnika.

Sav prostor, dakle, priznat je od srpskog naroda za Božiju svojinu.

Tako i sve vreme.

Božija je jesen i zima i proleće i leto. Božiji je svaki dan, i svaki minut, i svaki sekund. Pa kao što Bog daje ljudima i narodima prostor prema svojoj volji, tako im daje vreme, to jest duljinu veka, prema svojoj volji. Jer je On car večnosti, car i vremena. I nema suparnika niti takmaca koji bi se usudio reći: Nije tvoje, Bože, nego moje.

Svojim praznicima i prazničnim običajima preko cele godine srpski narod je i etički i umetnički dao izraza svome priznanju da je Bog car vremena. Pomislite kako je to divno izraženo o Božiću i o Vaskrsu, o Spasovdanu i Duhovdanu, i Krstovdanu, i o Krsnim slavama, i o danima svetiteljskim. Kakva čistota i kakva lepota da se s ovom meri!

Kad neko dugo živi, Srbin kaže: Božija volja. Kad neko mlad umre, opet: Božija volja.

Pa zato što je naš narod sa jasnom svešću i utančanom savešću odavno uvideo, da je sve Božije, i da čovek što ima prostora i vremena u ovome svetu pozajmica je Božija; uvideo je u isto vreme, da nikakva širina prostora i duljina vremena ne mogu čoveka učiniti zadovoljnim i srećnim. Zato je duša njegova stremila ka carstvu jedne stvarnosti iznad vremena i prostora, carstvu besmrtnosti i beskrajnosti. Rečju, carstvu nebeskom.

Takvo shvatanje o apsolutnom gospodarstvu Božijem nad dvema osnovnim dimenzijama ovoga sveta, tj. nad prostorom i vremenom, učinilo je Srbina istrajnim u borbi za istinu i pravdu, i otpornim protiv laži i nasilja.

TRI PRINCIPA  ORGANIZACIJE SRPSKOG NARODA

Prvi princip: poštenje zasnovano na hrišćanskoj veri otaca i hrišćanskim tradicijama srpskog naroda.

Drugi princip: sloboda čoveka, puna i radosna, ograničena jedino poštovanjem slobode svoga bližnjega, a u duhu prvoga principa.

Treći princip: imovina i rad kao lični, tako i zadružni, zagarantovani, a u duhu prvog i drugog principa.

NARODNI PROGRAM

Držati se dobrote. Zloba više košta nego dobrota.

Živeti u miru. Parnica više košta, nego izmirenje. Bolji je mršav mir od debele parnice.

Ukrađeno vratiti. Dok god se ukrađena stvar ne vrati unosi strah u dušu i nesreću u kuću.

Krivo ne svedočiti. Kriva kletva mršava žetva, bolest u kući i razdor među braćom.

Pošteno se vladati, pa se dobru nadati. Pošteno vladanje otklanja stradanje. Bogu blagodariti. Ko blagodari na malom, dobiće i više.

Smrti se sećati, i u večni život nadati.

Izvor: Pravda