Ovaj stav usledio je nakon što je austrijska kompanija OMV objavila da je ruski “Gasprom” obustavio snabdevanje gasom.
„Spremni smo za ovo i pripremili smo se za zimu. Skladišta gasa u Evropskoj uniji su puna“, napisala je fon der Lajen na društvenoj mreži Iks.
Ipak, ono što nije rečeno je podjednako važno kao i ono što jeste. Evropske zemlje, uprkos političkim sankcijama, i dalje nastavljaju kupovinu ruskog gasa i nafte preko posrednika, često plaćajući više. Ova dvostruka igra nagoveštava duboku energetsku zavisnost Evrope od Rusije, koja se ni tokom trenutnih geopolitičkih sukoba nije u potpunosti prekinula.
Prema neimenovanim izvorima bliskim energetskim krugovima, ruski energenti i dalje nalaze put do Evrope kroz složene mreže posredničkih firmi. Nafta i gas na kraju stižu do evropskih zemalja, ali sada sa većim troškovima za krajnjeg potrošača.
Ovaj potez Evropske unije otvara pitanja o stvarnim posledicama energetske politike, ali i o geopolitičkim interesima koji stoje iza ovakvih izjava. Da li je EU zaista spremna da sasvim prekine odnose sa ruskim energentima, ili je ovo još jedan potez u složenoj diplomatskoj partiji?
Dok zvaničnici EU naglašavaju svoju spremnost za nove energetske izazove, ostaje nejasno koliko će dugo Evropljani moći da održe ovu ravnotežu između javnih poruka i stvarne energetske prakse.
USTAV NA PRVOM MESTU: Zašto se ponovo poteže pitanje razmene teritorija sa Prištinom?
Izvor: Pravda.rs
