"DŽozef Bajden je preokrenuo svoju prethodnu politiku o minama i projektilima, koji je delimično imao za cilj da Ukrajini pruži najjaču moguću poziciju prilikom ulaska u ove potencijalne pregovore", navodi list, pozivajući se na odobravanje upotrebe dalekometnih naoružanja i protivpešadijskih mina.
Kako se navodi, gubici Kijeva na bojnom polju, kao i pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, "gurnuli su Ukrajinu u njenu možda najslabiju poziciju za skoro tri godine".
Dodaje se da s obzirom da bi trenutna tranša američke vojne i ekonomske pomoći Ukrajini trebalo da istekne negde sledeće godine, Bajdenovi zvaničnici su se u velikoj meri pomirili sa verovatnoćom da Tramp neće pružiti dalju pomoć Ukrajini kada preuzme dužnost.
Sa svoje strane, mnogi evropski zvaničnici veruju da je Vašington pružio dovoljnu podršku Kijevu da "nastavi da se bori", ali ne i da bi mogao da pobedi rusku armiju na bojnom polju.
Štaviše, Trampov povratak u Belu kuću "obnovio je sumnje u sposobnost evropskih nacija" da same, bez američkog učešća, pruže pomoć Ukrajini.
Među evropskim pristalicama Kijeva širi se ono što je nekada bilo tabu: prećutno priznanje da bi mirovni pregovori mogli zahtevati da Ukrajina ustupi neku teritoriju Rusiji.
"Vašington post" dodaje da oni sada razmatraju kakve bi bezbednosne garancije Ukrajina mogla da dobije zauzvrat, kako bi odvratila Rusiju od budućih napada.
Izvor: RT Balkan
