Piše: Nebojša Jevrić
„Kad put Haga avion poleti,
molimo te naš Lazare sveti,
spasi Ratka il’ avion spali,
ne bismo li obraz sačuvali!“
Romanija bend
Aerodrom Butmir. Ulazeći u poslednji avion koji je poleteo iz Sarajeva za Beograd, majka je zaboravila devojčicu od tri godine.
Aerodrom Butmir. Tu smo, vraćajući se preko aerodromske piste sa sahrane iz Vojkovića u Nedžariće, zaradili tri metka u auto.
Aerodrom sa tunelom ispod piste. Tunelom koji su iskopali srpski robovi iz muslimanskih logora. Gamižu ljudi izgladneli, živi leševi što su počeli da im rastu dlakavi jastučići između prstiju. LJudi krtice. Da li taj tunel stvarno postoji? Ko je sve kroz njega prošao?
Onda Dobrinja. U prvom ulazu smo mi, u drugom oni, zgrada je zajednička.
Zajednički je i snajperista na krovu, i mesec nad zgradom je zajednički, i kiša koja pada. Minska polja i do glave ošišani robovi iz radnih grupa koji kopaju. I mrtvac koji leži u dvorištu, koji se lagano raspada, je zajednički. Ne smeju da mu priđu ni naši, ni njihovi. Iza, Kasindolska ulica, pupčana vrpca koja spaja Nedžariće sa ostatkom sveta.
Ulica koridor.
Na aerodromu su opet pregovori. Dan je dug. Vuče se kao pas kojem je neko pucao u nogu prašnjavom lukavičkom cestom. I dan i pas ostavljaju iza sebe krvav trag. Crven.
“Dane, dane, đubre jedno, ne sviće se tako.
Marš napolje, pa pristojno svani!”
U pauzi između pregovora generali igraju šah. General Morijon i general Mladić.
Morijon je umoran. Prevodilac mu je sinoć objašnjavao zašto ga ovde zovu kvarcovani. Preplanuo je od vetrova Balkana. Ne razume i zna da nije razumeo, kao ni njegovi prethodnici, ovu krvavu balkansku svadbu.
Pokušava da se uzaludno koncentriše na šahovsku tablu, na protivnika, na simboliku njegovog imena, što su mu objasnili kada je došao u Bosnu. On će do kraja života, biti mladić, taj njegov protivnik u pregovorima i za šahovskom tablom.
Protivnik kojem se ne primjećuju znaci umora. Lako je njemu i u osamdesetoj će biti mladić.
General igra oprezno, pokušavajući da otkrije sledeći potez Mladićev, koji je uvek očekivan, a nepredvidiv. Nervira ga zelena muva koja stoji na glavi protivničkog pešaka. Ali, aristokratski maniri mu ne dopuštaju da se juri sa muvom koja ne obraća pažnju na njegove pokrete. Stavlja konja pred pešaka, spreman da ga žrtvuje, da då konja za pešaka, da bi samo oterao muvu.
Ali, Mladić kao da to zna. Pešak ne obraća pažnju na konja. Prolazi ga. To Morijona dovodi do besa. Uostalom, besan je od samog početka. Dovodi ga do ludila ova zemlja, muve koje izlaze iz praznih očiju mrtvaca i kojih je sve više, hladnokrvni protivnik koji ne napreduje, a pobeduje. Uskoro predaje partiju.
Crven u licu, Morijon traži revanš. Dugo i vešto pripremana zamka sa uvlačenjem kraljice u bezizlazan položaj pretvara se neočekivano u strahovit poraz.
Prinuđen je da menja oba lovca za pešake, pozicija mu je katastrofalna. Ne želeći da se preda, bespotrebno odugovlači sa potezima.
Ali, kraj je neizbežan.
Dva: nula.
Nestalo je njegove samouverenosti i aristokratske nadmenosti.
Protivno svojoj volji, traži još jednu priliku.
,,A ne, poštovani generale. Ne mogu vam pružiti priliku za još jednu partiju.“
„Why not?“
“Suviše ste slabi za mene. Ako vas opet pobedim, sutra će Ujedinjene nacije opet objaviti kako Srbi krše primirje.”
Sutradan je počelo bombardovanje Republike Srpske. Balije, Ustaše, 147 multinacionalnih kompanija, 19 država protiv ljudi samih na svetu. Sa Igmana je tukla engleska dalekometna artiljerija.
Uzaludno je Morion dobio mat.
LOMI SE OPOZICIJA: Stižu krivične prijave protiv Marinike Tepić i Mile Popović
Izvor: In4s.net
