Uprkos svim besramnim nastojanjima vlasti, Infrastruktura železnica Srbija i kineskog konzorcijumu CRIC CCCC koji je izvodio radove da “operu ruke” tvrdnjama da nadstrešnica nije bila deo rekonstrukcije, na stotine fotografija koje su preplavile mreže dokazuju da se njenom kontrukcijom i te kako manipulisalo. Ubrzo nakon nesreće pojavile su se fotografije koje nedvosmisleno pokazuju ne samo izvođenje radova, već i tone stakla i železa koje su dodate na postojeću nadstrešnicu. Imajući u vidu da na projektu niko od potpisnika nije specijalizovan za ovakve radove, bilo je pitanje dana kada će se dogoditi jučerašnja tragedija.
“Ja na ovom spisku ne vidim nijednog projektanta sa licencom 310, što je licenca inžinjera za konstrukciju i to je problem. Ako su bilo šta radili u konstruktivnom smislu, apsolutno je nedopustivo da nema proračuna i da je rađeno bez inženjera za konstrukciju. Za ženu koja je potpisana kao glavni projektant, ja uopšte nisam sigurna da ona sme ovo da potpiše sa svojim licencom 315, što je odgovorni projektant za puteve i železnicu”, kaže Andrijana Milovanović, građevinski inžinjer za konstrukcije sa višedecenijskim iskustvom na poziciji vodećeg inženjera.
Kako kaže, njene kolege godinama svedoče prilagođavanju propisa investitorima.
“Nas, konstruktivnih inženjera ima malo i retko ko će od nas da napravi kompromis i da potpiše nešto što ne treba. Kada su to shvatili, pre desetak godina počeli su da daju zakonsko pravo da ovakve poslove i projekte daju ljudima koji to ne znaju, i koji će to sve da potpišu i zažmure, da odobre, nema veze što ne znaju za 50, 100, 1.000 evra… Naš zakon, na žalost, dozvoljava da za neke manje objekte proračun rade arhitekte, ali u ovom slučaju treba pitati te ljude koji su potpisali ovaj projekat ko od vas ima pravo da potpiše neki statički proračun?”, kaže Milovanovićeva. Ona dodaje da su u sučaju radova na ovoj nadstrešnici, uprkos upodobljavanju zakona u korist investitora, morali biti angažovani isključivo “konstruktivci”.
“Bez obzira na to što su neka raznorazna prava dali i drugim inženjerima koji za to nisu edukovani, ovde imamo vešaljke koje radimo isključivo mi, inžinjeri kostrukcije. To ne može čak ni pola nas jer su u pitanju vrlo komplikovani proračuni, vrlo malo ljudi to zna da radi i u ovakvim slučajevima kada se takvo nešto rekonstruiše mora biti uključen građevinski inženjer sa licencom 310!”, objašnjava sagovornica. S obzirom da među potpisnicima projektanžinjera konstrukcie, Milovanović veruje da je on prikazan tako da u njemu “nema nikakvih konstruktivnih radova, već da je u pitanju čista estetika”.
“U ovom projektu opšte ne postoji Sveska 2 iz pravilnika Zakona o planiranju i izgradnji, a koja se odnosi na konstrukciju. To je, znači trebalo da bude nekakva adaptacija koja nema konstruktivnih promena. Međutim, definitivno tu nečeg ima”, navodi sagovornica.
“Nadstrešnica nije zapravo ni bila dimenzionisana da bilo šta nosi u konstruktivnom smislu, obzirom kako se slomila. Ona je zapravo bila ‘okačena’, odnosno ‘ovešana’ o krov i nosili su je krovni prepust i vešaljke. Izgleda kao da je odjednom došlo do prekorašenja sile u svim kablovima na svim mestima, ili je još verovatnije da su vešaljke ‘iščupane’ jer je tokom rekonstrukcije neko radio na krovu”, kaže Milovanovićeva, ističući da volonterski nudi svoje usluge veštačenja okolnosti koje su dovele do ove tragedije.
S obzirom da su svi poslovi koje u Srbiji rade kineske kompanije najstrožije čuvana tajna, od samog projekta, uslova ugovora, kreditiranja, tako je i projekat rekonstrukcije Železničke stanice i do danas nepoznanica. Prema rečima Naima Lea Beširija sa Instituta za evropske poslove, svega par sati nakon tragedije sa CEOP platforme Agencije za privredne registre za elektronsko podnošenje zahteva, obrisani i svi relevantni podaci o odobravanju izvođačkih radova na rekonsktrukciji Železničke stanice. Dok su kranovi i bageri još uvek otkopavali žrtve pod ruševinama, paralelno su i sa interneta sistematski uklanjani tekstovi i fotografije koji su, pre svega par meseci, veličali lepotu “nove rekonstruisane nadsrtešnice” na Železničkoj stanici.
U tragediji kakvu Novi Sad ne pamti, juče je pod tonama betona, stakla i železa “nerekonstruisane” nadsrtešnice poginulo četrnaestoro ljudi, dok se još troje mladih ljudi bori za život u Kliničkom centru Vojvodine.
Izvor: Nova
