Možda bi Hitler i dobio rat, da se nisu umešali Srbi. Tačnije, srpski oficiri koji su izvršili puč 27. marta 1941. godine. zbog čega je Berlin morao da menja ratne planove i umesto na Rusiju, prvo krene na Jugoslaviju i Grčku. Vrhovna komada Vermahta zbog toga je izgubila vreme koje je bilo ključno pred Moskvom, u zimu 1941. godine. Operacija Barbarosa je zakasnila mesec dana.
Puč u Beogradu je potvrdio Hitlerov stav da Srbima ne treba verovati. Oni su za njega bili ubice, atentatori, bombaši, zaverenici, ubice kraljeva. Austrijanci nisu mogli Srbima da oproste atentat u Sarajevu, posle čega je za njih sve krenulo nizbrdo. Izgubili su rat, njihovo carstvo je 1918. godine nestalo kao sneg u proleće. Da li je potrebno naglasiti da je Hitler bio Austrijanac.
Prvi svetski rat je Hitleru dao smisao u životu. Neuspešni slikar postao je ratni heroj. Do svoje smrti, u bunkeru u Berlinu 1945. godine, na grudima je nosio samo dva vojna priznanja. Ranjeničku značku i Gvozdeni krst prvog reda. On koji je porobio Evropu, dičio se samo odličjem iz Velikog rata.
Srpska pobeda na Solunskom frontu 1918. godine srušila je Hitlerov san. Nemačka je utonula u posleratni haos a Hitler ponovo nije znao šta je smisao njegovog života. Srbi su bili krivi za to.
Sa njima se ponovo sreće 1941. godine. I tada Srbi nisu bili na istoj strani sa Hitlerom. Srbi su se masovno pristupali partizanskom i četničkom antifašističkom pokretu. U vreme kada su nemački vojnici uživali u Parizu, Srbi su stvorili Užičku republiku - prvu oslobođenu teritoriju u porobljenoj Evropi.
O Hitlerovom kompleksu od Srba svedoči poklon koji je dobio za 52. rođendan. Tada mu je, 20. aprila 1941. godine, donet jedini ratni trofej iz raskomadane Jugoslavije - spomen-ploča Gavrilu Principu. Ona je Fireru doneta iz Sarajeva.
Izvor: Politika