Piše: Željko Šajn
Nedavno završeni 16. samit Briksa u Kazanju, na kome su učestvovale delegacije 35 država i šest međunarodnih organizacija, uz prisustvo i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, potvrđujući stepen značaja ovog događaja, pokazao je rastući interes država da se priključe ovoj alijansi koja korača ka formiranju novog međunarodnog poretka, baziranog na međunarodnom pravu, bez hegemonizma, finansijskog i tehnološkog kolonijalizma, razvijajući se na osnovama ekonomske saradnje i iskorišćenju prirodnih resursa.
Nakon kubanske raketne krize, koja je trajala 13 dana na relaciji SAD–SSSR (Kenedi‒Hruščov), gde su se ove dve države, saveznice iz Drugog svetskog rata, sukobile zamalo i vojno radi sveukupne dominantnosti, između ostalog, i na Bliskom istoku i na tzv. globalnom jugu – danas kao da gledamo reprizu, začinjenu pri tom i ukrajinskom krizom. Amerikanci su tada mislili da su dobili trku i za drugi mandat Kenedija, ali oni koji su želeli rat ipak su izvršili atentat na Kenedija i promenili tok istorije. Danas, uoči predsedničkih izbora u SAD, gde se nadmeću Harisova i Tramp, situacija nije znatno drugačija u odnosu na taj period. Na Trampa je pokušan atentat u dva navrata, a i da postane 47. predsednik SAD, pitanje je šta ga čeka iz redova onih kojima mir ne puni džepove.
Kako je savremeni svet dospeo na ivicu totalne ratne provalije?
Sve je počelo raspadom SFR Jugoslavije i socijalističkih zemalja temišvarskim padom Čaušeskua i prekidom Hladnog rata, bombardovanjem SR Jugoslavije od rukovodstava zapadnih država članica Natoa. Svet se podelio oko pitanja nezavisnosti Kosova i poštovanja suvereniteta Srbije. Ratna dešavanja u Ukrajini i na Bliskom istoku, teškoća „malih” država da plivaju kroz licemernu politiku Zapada, koji iznova menja pravila političke igre, unoseći neslogu ne samo među državama u trci za prijem u EU već i među narod ispod iste zastave. Populacija sveta strahuje od totalnog trećeg svetskog rata i upotrebe nuklearnog naoružanja. I dok se dijalog za okruglim stolom dugo ne nazire, 16. samit Briksa ulio je nadu da je pronađen pravac ka mirovnom rešenju i globalnom razvoju.
„Briks obuhvata istomišljenike – suverene države koje predstavljaju različite kontinente, različite modele razvoja, različite religije i autohtone civilizacije i kulture. Sve naše države zalažu se za ravnopravnost, dobrosusedstvo i međusobno poštovanje, za potvrđivanje uzvišenih ideala prijateljstva i sloge, za sveopšti napredak i blagostanje. One na delu – a ne na rečima – ispoljavaju odgovornost za budućnost sveta, imaju zaista pozitivan uticaj na stanje stvari u oblasti globalne stabilnosti i bezbednosti i daju važan doprinos rešavanju oštrih regionalnih problema”, rekao je domaćin Samita predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.
Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, složio se sa stavom Vladimira Putina da je u multipolarnosti ključ za globalni razvoj i mir u svetu: „Samit budućnosti [16. samit Briksa] ukazao je na to da treba ići linijom jačanja multilateralnosti u interesu globalnog razvoja i bezbednosti. Sad reči treba da pretvorimo u dela i smatramo da Briks može odigrati vrlo važnu ulogu u tom pravcu.”
Gutereš je naročito istakao da je svetu potreban mir, u Gazi, U Libanu, u Sudanu, u Ukrajini – „pravedan mir, u skladu sa Poveljom UN, međunarodnim pravom i rezolucijama Generalne skupštine”.
Dok je Zapad fakultativno poštovao Povelju UN, rušeći autoritet ove organizacije kad god poštovanje njenih načela nije bilo u skladu sa njegovim interesima, Samit Briksa vratio je reflektor na važnost uloge ove organizacije i poštovanja međunarodnog prava.
Podsetimo da je Zapad negodovao zbog učestvovanja generalnog sekretara UN na Samitu Briksa, a takav stav došao je upravo od zemalja koje ne poštuju ni SB UN, ni Povelju UN, od zemalja koje vode licemernu politiku i politiku sile. Podsetimo samo na bombardovanje SR Jugoslavije od strane zemalja NATO-a – bez saglasnosti SB UN, na proglašenje nezavisnosti Kosova – iako u Rezoluciji UN 1244 jasno piše da je Kosovo deo teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.
Na Samitu je naglašena neophodnost reformisanja UN, kao i poštovanje Povelje UN. „Organizacija počiva na načelu suverene jednakosti svih svojih članova” (čl. 2, t. 1 Povelje). Upravo je ovo načelo UN istakao i predsednik Ruske Federacije Putin u svom govoru na Samitu kao cilj Briksa.
Gost na Samitu Briksa u Kazanju bila je i Srbija, kao naslednica SFR Jugoslavije, koja je i osnivač UN, i kao prijatelj Ruske Federacije. Kao zemlja bogata prirodnim resursima, može imati značajnu ulogu u pravcu za koji se Briks zalaže, ali je, takođe, vrlo važno da ide u korak sa svetskim multipolarnim promenama, koje su i te kako značajne i za pitanje njene pokrajine KiM.
Prvi važan korak je dijalog za okruglim stolom svetskih sila – Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina – koje su se i razišle o pitanju nezavisnosti Kosova, te da UN započnu sigurne, a ne demagoške reforme. Pitanje je koliko će to trajati, jer zavisi i od toga ko će voditi američku administraciju. Takođe, SB UN priključiće se, sasvim izvesno, Indija, Brazil i Južnoafrička Republika, sa kojim statusom – rešavaće se na GS UN, po predlogu SB UN, a moguće je da neka od ovih država dobije i status stalne članice SB UN, čemu je najbliža Indija. U tom slučaju bili bi pokriveni skoro svi kontinenti.
U svakom slučaju, neophodna je reforma UN, imajući u vidu da su SAD, Velika Britanija i Francuska – inače, stalne članice Saveta bezbednosti – svojim delovanjem mimoilazile ovu svetsku organizaciju. Uzmimo kao primer bombardovanje Jugoslavije. Takvo delovanje može se opisati kao „opozicijski rad koji deluje vaninstitucionalno uz vojnu podršku”. Dakle, temelj za mir, koji priželjkuje ceo svet, jeste vraćanje svih političkih aktera izvornim principima UN, te povratak dijalogu za okruglim stolom, gde će opet svi biti ravnopravni. Tada bi Rezolucija 1244 UN imala jačinu da zaštiti i odbrani srpski ustavni teritorijalni integritet i suverenitet, te da se zaista normalizuju odnosi između Beograda i Prištine, za koje je zadužen Brisel, te ni korak nismo bliži toj „normalizaciji”. Naprotiv. Mimo političke logike, Brisel u ovom trenutku očigledno ima ulogu da prolongira svaki potpisan dogovor za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, čime se na prostoru KiM stvaraju samo veće tenzije.
Imajući u vidu cilj Minskih dogovora, koji su samo poslužili za pripremu Ukrajine za rat s Ruskom Federacijom, što su potvrdili i Angela Merkel i Oland, s pravom sumnjamo u dobre namere Briselskog sporazuma. I sam Kisindžer smatrao je da su ovakvi dogovori oduvek služili ostvarenju sumnjivih ciljeva. Na primer, Kisindžer je o nepromenljivom principu Staljina rekao: „U filozofskom smislu, ideološki sukob sa nacističkom Nemačkom predstavljao je deo opšteg sukoba sa kapitalizmom, u koje je svrstavao i Francusku i Veliku Britaniju. Ko će na kraju izazvati sovjetsko neprijateljstvo, zavisilo je isključivo od toga koja će od ovih zemalja Moskvu u datom trenutku smatrati opasnijom.”
Kisindžer je dodao da, u moralnom smislu, Staljin nije pravio nikakve razlike između pojedinih kapitalističkih zemalja. „Šta je zaista mislio o zemljama koje su isticale vrline opšteg mira, jasno pokazuje njegova reakcija na potpisivanju Brijan‒Kelogovog pakta, 1928. godine”, navodi Kisindžer, tvrdeći da je iz evropske istorije poznato da su se svi sporazumi koji su predvideli novi raspored snaga za nove ratove prilikom potpisivanja nazivani mirovnim ugovorima, iako su potpisivani s ciljem utvrđivanja elemenata za novi rat.
No, iako se tačnost njegovih reči potvrdila u savremenom svetu, imajući u vidu Minske dogovore i Briselski sporazum, poruka sa 16. samita BRIKS-a uliva nadu da je takvoj politici došao kraj, da će se svi budući mirovni razgovori, kao i multipolarni odnosi, zasnivati na ravnoteži interesa, bez hegemonije, uz poštovanje međunarodnog prava. Rusija je to apostrofirala, sa čim su se složile sve članice Briksa, što je uneseno u Kazanjsku deklaraciju, u 43 tačke.
Srbiji i te kako odgovara da se pitanje Kosova i Metohije preseli za sto SB UN, gde bi se na principima međunarodnog prava nepristrasno rešavala sporna pitanja, a ne pod dirigentskom palicom evropskih lidera, pre svega Nemačke i Francuske, koji svoj kredibilitet crpu od autoriteta De Gola, Branta, Genšera i Kola. Neuspešnost rešenja koja nudi Briselski sporazum, a Kurti ih ne prihvata, uz podršku svojih mentora, ukazuju na to da će se kosovsko-metohijsko pitanje preseliti u NJujork, pod pokroviteljstvo UN, a to je jedini pravi put za poštovanje međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, što je osnov očuvanja Kosova u okviru Republike Srbije.
Šesnaesti samit Briksa u Kazanju pokazao je da je multipolarnost jedino rešenje kako za ekonomski rast tako i za mir u svetu. Samit budućnosti vratio je Rusiju na političku scenu kao vodećeg aktera u kreiranju svetskih tokova, kao i autoritet UN, pod čijim će se krovom insistirati na kompromisnim rešenjima koja se temelje na međunarodnom pravu i Povelji UN, što je otvoreno podržao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, a što ide u prilog i našoj zemlji.
Izvor: Kosovo Onlajn
