Pre nekoliko dana, tačnije 1.novembra, postavio sam na Youtube emisiju o predsedničkim izborima u SAD,u i objasnio zašto će pobediti Tramp a zašto Kamala Haris ne može da bude predsednik. Razlozi su iz oblasti ezoterije i vuku korene od dana formiranja SAD i možda nisu bliski većini današnjih ljudi koji se bave ovom tematikom. Ono što možemo da uradimo je da analiziramo predizbornu kampanju, same izbore i neke radnje koje su bile pripremljene u pozadini celog ovog kompleksnog i važnog događaja.
Bili smo svedoci predizborne kampanje proteklih nedelja, njenog finiša, gde su, kako se bližio dan izbora, estradne dimenzije kampanje oba kandidata, "odbačene rukavice" i otpočeo nemilosrdan, prizeman, uvredljiv, nimalo "demokratski" obračun dva kandidata. Velike medijske kuće, televizijski voditelji i komentatori imali su neskrivene simpatije i medijsku naklonost za Kamalu Haris, kandidata Demokratske stranke. Činilo se da su kandidati izjednačeni po naklonosti birača i da će odlučivati promili glasova u korist jednog ili drugog kandidata. Tačnije u korist jednog, Kamale. U finišu pred izbore, poseban "adut" demokrata bile su filmske i estradne zvezde, Robert de Niro, Bijons, DŽenifer Lopez. Ovo je izgledalo efektno na estradnom planu a zapravo je pogrešan marketinški potez. Koga interesuje šta de Niro misli o Trampu, ili šta čuvene "intelektualke" Bijons i Lopez mogu da doprinesu.
Tramp je imao mnogo važniji adut - Ilona Maska, čoveka van političkog sistema, vlasnika Tvitera, uticajnog poslovnog čoveka, malo je reći "uticajnog," čoveka novog doba, nove Amerike, i budućnosti koja će trebati i Trampu i Americi, i onima koji su glasali za Trampa. Mask je kupio Tviter zbog Trampa, kako bi probio blokadu koja je trajala četiri godine. Sada je jasno da je ova predizborna kampanja počela pre četiri godine.
Nisu se birala sredstva da se Tramp zaustavi. Sudski sporovi, afere iz naftalina sa igračicama oko šipke, odbijanje Vrhovnog suda da ispita dokaze o izbornoj krađi i lažnoj Bajdenovoj pobedi, sve to je trebalo izdržati i izaći sa ovih izbora kao ubedljivi pobednik. Ubedljiva pobeda sada pokazuje da je verovatno bila i pobeda i na prošlim izborima, samo to nije mogao da dokaže.
Vrhunac su i atentati, jedan i po ukupno. Prvi je preživeo čudom, drugi je bila "asocijacija" na atentat prolupanog čoveka koji zapravo nije bio u stanju da izvrši "atentat", sem da ostavi pušku u torbi. U pozadini ovih događaja postoji mnogo opasniji projekat koji je pre neki dan otkrio bivši službenik Stejt departmenta, Majk Benc. Otkrio je postojanje nečega što se zove Transition Integrity Project (TIP), koji je bio plan državnog udara napravljen 2020. godine. Dokument od 17 strana razrađuje tehnike delovanja koje su trebale da spreče Trampov uticaj u javnosti, na Internetu, i čak ga fizički onemogućiti da preuzme vlast u slučaju da je pobedio na izborima. Organizator iz senke je bio Atlantic Council, koji je po opisu NATO-v trust mozgova, u čijem upravnom odboru sedi sedam bivših šefova i visokih funkcionera CIA. Finansiranje su obezbedili Pentagon 1 milion $, Stejt deparment više od 1 miliona $, i brojne organizacije, paravani CIA. Srećom, državni udar nije bio potreban, ali nešto od ovog projekta funkcioniše i sada. U novinama je krenula kampanja, u listu NJujorker tekst "Spaliti Ustav," Vašington Post sa tekstom "Ustav je najveća pretnja demokratiji," a Berkli pravni fakultet je to rekao bez uvijanja, "Treba ukinuti elektorski koledž." Po ovom planu, čak je bilo predviđeno otcepljenje Kalifornije, Oregona, Vašingtona. Da li je ovo plan ludaka ili ozbiljna Psy -op operacija Pentagona?
Šta je nasleđe DŽoa Bajdena i demokrata, šta ostaje Trampu u rukama, pogotovo što ima samo jedan mandat da pokuša da učini "Ameriku velikom," , kako je više puta najavio u svojim govorima. Ostali su veliki unutrašnji problemi, pre svega ilegalni imigranti. Procene su da je za četiri godine Bajdenove vlasti u SAD pušteno bez ozbiljne kontrole između 10 i 12 miliona južnoameričkih građana, žena i dece, iz siromašnih država Južne Amerike, To su ljudi uglavnom nepismeni, bez obrazovanja, bez znanja engleskog jezika, bez sposobnosti da brzo shvate i nauče kako funkcioniše američka privreda, zakonodavstvo. On su na socijalnoj pomoći, koja inače u SAD odavno funkcioniše na niskom nivou zbog brojnih korisnika, građana SAD.
Sem ilegalnih useljenika, koje je Tramp najavio da će vratiti u zemlju porekla, problem je, generalno, privreda koja funkcioniše na ivici opstanka. U mnogim oblastima, nekada značajniim granama proizvodnje kao što je automobilska industrija, svetska konkurencija, pre svega iz Kine, dovela je američke gigante automobilske industrije na ivicu opstanka. Kina i ekspanzija njene industrije ozbiljno ugrožava položaj SAD i poziv i Bajdenova ponuda upućena automobilskoj industriji Nemačke, da se preseli u SAD gde će dobiti mnoge poreske i druge olakšice, izazvala je burne reakcije Nemačke i EU. Banke u EU su bile prinuđene da ogromne sume novca prebace partnerima u SAD u protekle dve godine., što jasno ukazuje na stanje ekonomije u SAD, da ne govorimo o naturanju EU da kupuje američke energente, duplo skupljih od ruskih.
Mnogo veći problem Trampa će biti haotična spoljna politika. Otvorena podrška Bajdenove administracije Ukrajini i ratu protiv Rusije, velika izdvojena sredstva iz budžeta, koja pre svega idu američkim proizvođačima oružja, i vojno industrijski kompleks će sigurno biti za nastavak rata jer je u protekla dve godine prodao i opremu staru deset godina, i novac "namenjen" Ukrajini ide na proizvodnju novog oružja. Jasno je da Tramp neće zaustaviti rat u Ukrajini protiv Rusije, pokušaće da manevriše na političkom planu, možda verbalna podrška neće biti česta kao Bajdenova, ali će vojna i finansijka pomoć Ukrajini ostati.
Rat Izraela u Gazi protiv palestinskog naroda je verski rat s ciljem stvaranja Velikog Izraela i biće Trampova noćna mora. Amerika je angažovana do guše, flotom u Mediteranu, satelitskim nadzorom, oružjem, odbrambenim sistemom Patriot kojim upravljaju američki vojnici, akcijama specijalaca u Siriji, i pitanje je da li će učešće biti smanjeno ili čak povećano, što će voditi proširenju konflikta i sa Iranom i ko zna kako će Tramp kontrolisati situaciju ili će sam doprineti eskalaciji. Bliski Istok će biti problem i NATO pakta i evropskih zemalja i sigurno je da će Tramp tražiti njihovo veće učešće-
Ono što je promena strategije spoljne politike SAD biće njena orijentacija na Daleki Istok i zato će postepeno napuštati svoje interese u Evropi i Mediteranu a težište spoljne politike preneće na Daleki Istok sa ciljem suzbijanja ekspanzije Kine i njenog uticaja. Osovina Tajvan-Australija-Japan, uz učešće manjih saveznika, Filipina, Vijetnama u novije vreme, ima jasan cilj - kontrolu Pacifika i suzbijanje uticaja Kine.
Biće ključno za smirivanje svetskih napetosti susreti sa predsednikom Putinom i predsednikom Sijem, u toku kratkog mandata od četiri godine. Bez tih susreta i konkretnih dogovora o bitnim svetskim pitanjima, niti će svet doživeti olakšanje niti će Amerika "biti velika."
Šta Srbija može da očekuje od Trampove administracije? Bez obzira na nerealna očekivanja srpskih analitičara i novinara, Srbija ne može da očekuje ništa posebno. Tramp neće imati vremena da se bavi Srbijom, to će biti spuštemo na niži nivo u Stejt departmentu. Balkan i njegovi problemi neće biti u prioritetu spoljne politike SAD. Problem Srbije sa Kosovom za SAD je odavno rešen i prema Srbiji biće na nivou verbalne kozmetike. SAD-u treba mirno Kosovo, baza Bondstil može imati značaja ako se pogorša situacija u Mediteranu, Srbija će dobiti minimum ali nikad ono što očekuje.
Ostaje da se vidi šta Tramp može da ponudi građanima Amerike i svetu u celini? Svoj program, sem uopštenih predizbornih fraza, nije izneo. Ono što je sigurno, ima više iskustva sada nego kad je prvi put postao predsednik. Ima problem sa susedom Meksikom kome je zapretio sankcijama zbog imigranata, ima problem sa Iranom, podržaće maksimalno Izrael protiv Hamasa i Hezbolaha, podržaće Ukrajinu, a na ekonomskom planu sledi borba protiv Kine, koja je verovatno, na duge staze, osuđena na propast.
Uostalom, moraće da radi brzo i precizno, a mi ćemo sve to da pratimo i analiziramo.
Izvor: Pravda/6.11.2024.
