Zapadnim medijima bilo je potrebno svega nekoliko dana da prođu put od objavljivanja izveštaja o srećnim Sirijcima koji se širom Evrope raduju svrgavanju režima sirijskog predsednika Bašara Asada do vesti o tome da migranti iz ove zemlje neće da se vrate kući.
U Siriju "oslobođenu" od Asadove "diktature", uprkos slavlju i suzama radosnicama, malo ko želi da se vrati.
Iako baš takav scenario priželjkuju evropski saveznici Hajat Tahrir el Šama (HTŠ), organizacije nastale iz Al Kaide, koji su u subotu ušli u Damask i svrgnuli Asada.
Bilo je potrebno samo nekoliko sati nakon pada Bašara el Asada da neki nemački političari počnu da sugerišu da je vreme da milion nemačkih Sirijaca, od kojih su mnogi izbeglice iz rata 2015, razmisle o povratku kući, prenosi Rojters.
Ali mnogi od tih istih Sirijaca su izgradili živote u Nemačkoj i nemaju nameru da se vrate, a ni poslodavci nisu voljni da traže druge radnike, navodi se u izveštaju.
Odluka bivše kancelarke Angele Merkel iz 2015. da primi više od milion tražilaca azila pretežno iz Sirije odmah je izazvala kontroverze u Nemačkoj, a kako navodi Rojters, tumači se da je ona doprinela rastu popularnosti desničarskih partija u ovoj zemlji.
Od tada, Nemačka je takođe prihvatila više od 1,2 miliona izbeglica iz Ukrajine, dok se očekuje da će njena ekonomija drugu godinu zaredom pasti 2024. godine, što je najlošije stanje među zemljama G7, ističe se u izveštaju.
Migracija je sada druga najhitnija briga Nemaca uoči saveznih izbora u februaru 2025, odmah posle ekonomije.
Neki mejnstrim nemački političari čak su predložili da Sirijcima budu plaćeni letovi kući. U međuvremenu, njihove molbe za azil su na čekanju.
Jedan od najozbiljnijih kandidata za nemačkog kancelara Fridrih Merc rekao je da bi pad Asada mogao da bude prilika za povratak Sirijaca, ali da je prerano za bilo kakvu odluku.
Dok je oko 500.000 njih i dalje nezaposleno, među kojima su i majke sa decom, Sirijci su pomogli u ublažavanju pritiska na tržište rada. Oko 43.000 Sirijaca je zaposleno u proizvodnom sektoru koji je, do nedavnog usporavanja, dugo bio ključni pokretač rasta.
Jedan od njih je Salah Sadek, programer u automobilskoj kompaniji "Kontinental", koji s porodicom živi u Nemačkoj i kaže da bi trebalo da prođe najmanje pet godina da vide kako se situacija razvija u Siriji da bi mogli da donesu odluku da li da se vrate u rodni Damask.
Oko 10.000 Sirijaca radi u nemačkim bolnicama, što ih čini najvećom grupom stranih lekara u Nemačkoj, prema Sirijskom društvu lekara i farmaceuta u Nemačkoj.
"Ako bi veliki broj njih napustio zemlju, pružanje nege se ne bi urušilo ili bi postojale primetne praznine", rekao je predsednik Nemačke bolničke federacije Gerald Gas.
Na Fejsbuk grupi za sirijske lekare u Nemačkoj, brza anketa na dan Asadovog pada pokazala je da je 74 odsto od 1.200 ispitanika reklo da razmišlja o trajnom povratku u Siriju. Samo tri dana kasnije anketa je pokazala da je 65 odsto od 1.159 reklo da će povratak zavisiti od uslova u zemlji.
Izvor: Rt.rs
