Nekoliko sati pre nego što je pobegao u Moskvu, Asad je na sastanku sa oko 30 načelnika vojske i bezbednosti u Ministarstvu odbrane u subotu govorio da stiže ruska vojna podrška i pozvao kopnene snage da izdrže, rekao je komandant koji je bio prisutan na tom sastanku, ali je želeo da ostane neimenovan.
Ni civilno osoblje nije bilo ništa upućenije, prema ovim izvorima. Asad je rekao svom šefu kabineta u subotu, kada je završio sa radnim aktivnostima, da je krenuo kući, ali je umesto toga krenuo na aerodrom, saopštio je pomoćnik iz njegovog najužeg kruga.
Takođe je pozvao svoju savetnicu za medije Buthainu Šaban i zamolio je da dođe u njegovu rezidenciju da mu napiše govor, rekao je pomoćnik. Kada je ona tamo stigla, otkrila je da u rezidenciji nema nikoga.
Većina izvora, među kojima su i pomoćnici u užem krugu bivšeg sirijskog predsednika, regionalne diplomate i bezbednosni izvori, kao i visoki iranski zvaničnici, tražili su da se njihova imena ne objavljuju kako bi slobodno govorili o osetljivim pitanjima.
Asad o svom planu za bekstvo nije obavestio čak ni svog mlađeg brata Mahera, komandanta elitne 4. oklopne divizije armije, prema rečima trojice njegovih pomoćnika. Maher je doleteo helikopterom u Irak, a zatim u Rusiju, rekao je jedan od ljudi. Asadovi rođaci po majci, Ehab i Ejad Makluf, na sličan način su ostali u Damasku kada je glavni grad pao u ruke pobunjenika, prema navodima pomoćnika bivšeg sirijskog predsednika i libanskog bezbednosnog zvaničnika. NJih dvojica su pokušali da pobegnu automobilom u Liban, ali su na putu upali u zasedu pobunjenika, koji su ubili Ehaba i ranili Ejada, rekli su izvori.
Nije bilo zvanične potvrde o smrti, a Rojters nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri to. Sam Asad je pobegao iz Damaska avionom u nedelju, 8. decembra, leteći ispod radara sa isključenim transponderom u avionu, rekla su dvojica regionalnih diplomata, bežeći od pobunjenika koji su upali u prestonicu.
Bekstvo je okončalo njegovu vladavinu i pola veka neprekidne moći njegove porodice i doveo do naglog kraja 13-godišnjeg građanskog rata, navodi Rojters. Odleteo je u rusku vazdušnu bazu Hmeimim u sirijskom primorskom gradu Latakiji, a odatle u Moskvu.
Asadova uža porodica, supruga Asma i njihovo troje dece, već su ga čekali u ruskoj prestonici, prema rečima trojice bivših bliskih saradnika i visokog regionalnog zvaničnika. Video-snimci Asadovog doma, koje su snimili pobunjenici i građani koji su se okupili u predsedničkom kompleksu nakon njegovog bekstva, a koji su objavljeni na društvenim mrežama, pokazuju da je on, po svoj prilici, izašao na brzinu, jer se vidi kuvana hrana ostavljena na šporetu i nekoliko ostavljenih ličnih stvari, kao što su porodični foto albumi.
Da neće biti vojne pomoći iz Moskve, čija je intervencija 2015. pomogla da se preokrene tok građanskog rata u korist Asada, ili od njegovog drugog čvrstog saveznika Irana, sirijskom lideru jasno je stavljeno do znanja u danima koji su prethodili njegovom odlasku, kada je tražio pomoć sa raznih strana u očajničkoj želju da zadrži vlast i obezbedi svoju bezbednost, saopštili su izvori koje je Rojters intervjuisao. Asad je posetio Moskvu 28. novembra, dan nakon što su sirijske pobunjeničke snage napale severnu provinciju Alepo i preletele zemlju, ali su njegove molbe za vojnu intervenciju naišle na odbijanje u Kremlju, koji nije bio voljan da interveniše, rekla su trojica regionalnih diplomata.
Četiri dana nakon tog putovanja, 2. decembra, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastao se sa Asadom u Damasku. U to vreme, pobunjenici iz islamističke grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS) preuzeli su kontrolu nad drugim po veličini sirijskim gradom Alepom i napredovali su prema jugu dok su se vladine snage raspadale.
Asad je bio vidno uznemiren tokom sastanka i priznao je da je njegova vojska previše oslabljena da bi pružila efikasan otpor, rekao je Rojtersu visoki iranski diplomata.
On nikada nije tražio da Teheran rasporedi snage u Siriji, prema dvojici visokih iranskih zvaničnika koji su rekli da je sirijski predsednik shvatio da bi Izrael mogao da iskoristi svaku takvu intervenciju kao razlog da gađa iranske snage u Siriji ili čak sam Iran.
Nakon što je iscrpeo mogućnosti, Asad je konačno prihvatio neizbežnost svog pada i odlučio da napusti zemlju, okončavajući dinastičku vladavinu svoje porodice koja datira još od 1971. godine.
Tri osobe iz Asadovog najužeg kruga rekle su da je on prvobitno želeo da potraži utočište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pošto su pobunjenici zauzeli Alepo i Homs i napredovali prema Damasku. Rekli su i da su ga odbili Emirati, koji su se plašili međunarodne reakcije zbog skrivanja ličnosti koja je pod sankcijama SAD i Evrope zbog navodne upotrebe hemijskog oružja u suzbijanju pobunjenika - optužbi koje je Asad odbacio kao izmišljotinu.
Moskva, iako nije bila voljna da interveniše vojno, nije bila spremna da napusti Asada, prema ruskom diplomatskom izvoru koji je za Rojters govorio pod uslovom da ostane anoniman.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je u subotu i nedelju prisustvovao forumu u Dohi u Kataru, predvodio je diplomatske napore da se osigura bezbednost Asada, angažujući Tursku i Katar da iskoriste svoje veze sa HTS-om kako bi obezbedili Asadov bezbedan dolazak u Rusiju, izjavila su dva regionalna zvaničnika.
Jedan zapadni bezbednosni izvor rekao je da je Lavrov učinio šta je mogao da obezbedi Asadov bezbedan odlazak. Katar i Turska sklopili su aranžmane sa HTS kako bi olakšali Asadovo bektvo, izjavila su tri izvora, uprkos zvaničnim tvrdnjama obe zemlje da nisu imale kontakte sa HTS-om, koji SAD i UN nazivaju terorističkom organizacijom, navodi Rojters.
Moskva je, takođe, koordinisala sa susednim državama kako bi osigurala da ruski avion koji napušta sirijski vazdušni prostor sa Asadom ne bude presretnut ili gađan, rekla su tri izvora.
Zvaničnik turske vlade rekao je da nije postojao ruski zahtev da se koristi turski vazdušni prostor za Asadov let, ali se nije osvrnuo na to da li je Ankara sarađivala sa HTS-om radi olakšavanja bekstva.
Poslednji Asadov premijer Mohamed DŽalali rekao je da je razgovarao telefonom sa svojim tadašnjim predsednikom u subotu u 22.30. sati.
"U našem poslednjem razgovoru rekao sam mu koliko je teška situacija i da je došlo do ogromnog raseljavanja ljudi iz Homsa prema Latakiji, da je na ulicama vladala panika i užas", rekao je on za saudijsku televiziju Al Arabija.
"Odgovorio je: 'Sutra ćemo videti'. To je bilo poslednje što mi je rekao", dodao je DŽalali. On je rekao da je pokušao ponovo da pozove Asada pošto je svanulo u nedelju, ali da odgovora nije bilo, navodi agencija. Rojters je izvestio da nije uspeo da stupi u kontakt sa Asadom u Moskvi, gde je on dobio politički azil.
Kremlj i rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbili su da komentarišu ove navode, a iransko Ministarstvo spoljnih poslova nije bilo dostupno za komentar, navodi agencija, prenosi Tanjug.
Pročitajte OVDE šta Tepićka poručuje Vučiću u vezi krivičnog gonjenja Zobenice
Izvor: Tanjug
