Ovaj stav dele i ukrajinski zvaničnici i saveznici SAD, uz ocenu da je „već previše kasno“.
Prema izvorima, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski biće primoran da ostavi određene teritorije u „podvešenom stanju“ u zamenu za bezbednosne garancije koje ne uključuju članstvo u NATO, za koje se dugo zalagao.
Ovaj ishod, kako se navodi, predstavlja rezultat odluka koje je Bajdenova administracija donosila ili nije donela tokom prethodne dve godine. U Evropskoj uniji postoji uverenje da SAD nisu dovoljno energično podržale Ukrajinu, posebno kada su se ključne odluke donosile u kritičnim trenucima konflikta.
S druge strane, zvaničnici u Vašingtonu tvrde da su Kijevu poslali „sve što je bilo moguće“ u skladu sa raspoloživim zalihama i uslovima na bojištu. Istovremeno, kritikuju evropske zemlje zbog sporog pružanja vojne pomoći i uveđenja sankcija Rusiji.
Prema Bloomberg-u, paradoks leži u tome što će ishod konflikta za Ukrajinu biti isti bez obzira na to ko se nalazi na čelu Bele kuće, što dodatno komplikuje perspektive Kijeva u budućnosti.
Ova analiza ukazuje na duboke podele između saveznika i izazove koji predstoje u traženju rešenja za ukrajinsku krizu.
TRAMP I PUTIN MOGU SESTI ZA PREGOVARAČKI STO: Ukrajinsko pitanje u fokusu
Izvor: Pravda.rs
