Tim Donalda Trampa rekao je evropskim zvaničnicima da će novi američki predsednik zahtevati od država članica NATO-a da povećaju potrošnju za odbranu na pet odsto BDP-a, ali planira da nastavi da pruža vojnu pomoć Ukrajini, piše "Fajnenšel tajms".
Najbliži spoljnopolitički saradnici novoizabranog predsednika SAD podelili su njegove namere u razgovorima sa visokim evropskim zvaničnicima ovog meseca, prema izvorima upućenim u razgovore.
Tokom svoje kampanje za Belu kuću, Tramp je obećao da će prekinuti pomoć Ukrajini, naterati Kijev na hitne mirovne pregovore i ostaviti NATO saveznike nebranjenim ako ne potroše dovoljno na odbranu, navodi se u tekstu.
Ali kao podsticaj za saveznike koji su zabrinuti oko toga koliko će moći da podrže i zaštite Ukrajinu bez podrške Vašingtona, Tramp sada namerava da zadrži postojeću američku vojnu pomoć Kijevu nakon svoje inauguracije, prema još troje ljudi obaveštenih o razgovorima sa zapadnim zvaničnicima.
Istovremeno, Tramp će tražiti od NATO-a da više nego udvostruči svoj cilj potrošnje od dva odsto BDP-a koji trenutno ispunjava samo 23 od 32 članice alijanse, rekle su dve osobe upoznate sa razgovorima.
Jedan izvor je rekao da bi se najverovatnije Tramp zadovoljio i sa 3,5 odsto izdvajanja i da planira da eksplicitno poveže veće izdatke za odbranu i ponudu povoljnijih uslova trgovine sa SAD.
Saveznici u NATO-u već razgovaraju o povećanju izdvajanja na tri procenta, ali su mnoge prestonice zabrinute zbog teških fiskalnih odluka koje bi bile potrebne za to.
Prema kancelariji za upravljanje i budžet Bele kuće, SAD će potrošiti oko 3,1 odsto BDP-a na odbranu 2024. Tokom poslednje godine Trampovog prvog predsedavanja 2020, potrošnja Pentagona je dostigla 3,4 odsto.
Nezvaničnom cilju od pet odsto, prema trenutnim podacima koje je u tabeli objavio FT, a čiji je izvor NATO, najbliža je Poljska koja izdvaja više od četiri odsto BDP-a za odbranu, dok je sledeća po izdvajanjima za odbranu Estonija sa oko 3,5 odsto, pa SAD.
Članice koje još nisu dosegle ni odavno određenih dva odsto su Hrvatska, Portugalija, Italija, Kanada, Belgija, Luksemburg i Slovenija i Španija, koje su na začelju tabele.
Ključni evropski saveznici u NATO-u , Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija i Poljska, sastali su se u sredu uveče u Briselu sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom i Vladimirom Zelenskim kako bi razgovarali o tome kako će Stari kontinent prilagoditi odbrambenu politiku kao odgovor na Trampov povratak.
Nemački kancelar Olaf Šolc odvojeno je razgovarao sa Trampom u četvrtak tokom samita lidera EU. Šolc je kasnije rekao novinarima da je "prilično uveren da će SAD i Evropa nastaviti da podržavaju Ukrajinu". Visoki britanski bezbednosni zvaničnici otputovali su u Vašington ranije ovog meseca da procene planove novoizabranog predsednika.
Peskov: Raketa "Orešnik" je revolucija u tehnologiji naoružanja
Izvor: Rt.rs