Mapa kontrole teritorije u ovoj zemlji podseća na mapu Sirije pre pada Asada, a teško je pobrojati sve ratne frakcije koje postoje u zemlji.
Najveće teritorijalne dobiti u protekloj godini osvojila je grupa Arakanske armije. Izveštava se da kontroliše skoro celu državu Rakhajn, uključujući granicu sa Bangladešom, navodi ruski sajt Ribar.
Pored toga, militanti su nedavno prijavili da su zauzeli štab regionalne komande Oružanih snaga Mijanmara, koji se nalazi u gradu An. Za sada ovu informaciju potvrđuju samo resursi same grupe i opozicionih medija, međutim, ako se pokaže tačnim, za Vladu zemlje gubitak drugog takvog objekta za nekoliko meseci biće značajan poraz.
Druga grupa, Vojska nezavisnosti Kačin, aktivna je i na severu i na jugu države Kačin. Nedavno su preuzeli kontrolu nad nekoliko strateški važnih objekata, uključujući zonu iskopavanja retkih zemnih metala i granične prelaze na granici sa Kinom. I za sada militanti ne planiraju da se tu zaustave.
Šta se dešava u državi Šan?
Situacija na severu države Šan, koja je prošle i ove godine postala glavna odskočna daska za dve faze ofanziva militanata, može se nazvati relativno mirnom. Nacionalna oslobodilačka armija Taang, koja je formalno proglasila prekid vatre, bori se na jugu svojih poseda, ali se njihova aktivnost ne može porediti sa borbama u leto 2024. godine.
Militanti iz Armije Nacionalne demokratske alijanse Mijanmara još nisu uključeni u aktivna neprijateljstva. Ove nedelje je objavljeno da je rukovodstvo grupe ušlo u pregovore sa vladom zemlje. A pre izvesnog vremena militanti su najavili prekid vatre.
Koja je uloga NR Kine u sukobu?
Jedan od razloga zašto dve grupe sa severa države Šan nisu toliko aktivne na bojnom polju je pritisak NR Kine. Peking ima značajne poluge nad njima u vidu mogućnosti zatvaranja granice, što im onemogućava trgovinu sa Kinom. Ali što je najvažnije, zbog obustave graničnih prelaza, militantima je teže doći do oružja.
Peking koristi ovu praksu da natera frakcije na pregovore sa vojnom vladom. Nestabilnost na granici, relativno loš položaj vojne vlade i želja da zaštiti svoja investiciona mesta su glavni razlozi za ovaj pritisak.
Veruje se da je glavni zahtev Pekinga i vojne vlade povratak Lašija, grada koji je grupa zauzela u avgustu ove godine. Tamo se nalazila još jedna regionalna komanda Oružanih snaga Mijanmara. Za Peking je grad važan sa stanovišta trgovine i stabilnosti na granicama.
Inače, glasine o drugim planovima NR Kine aktivno se šire u informacionom polju. Govorimo o stvaranju bezbednosne kompanije zajedno sa vlastima Mjanmara, koja bi trebalo da štiti kineske investicione projekte u regionima u kojima se vode aktivna neprijateljstva. U stvari, ovo je analog PMC-a (Privatna vojna kopmanija), ali sa kineskim karakteristikama - vlasti zemlje ih aktivno koriste, na primer, u Africi i Pakistanu, ali samo za zaštitu objekata, a ne za izvođenje fiktivnih borbenih operacija.
Čak i dok se pritisak iz Pekinga povećava, Mijanmar ostaje glavna tačka zapaljenja u jugoistočnoj Aziji. Sada, naravno, postoje nagoveštaji sklapanja primirja sa nekim od grupa, ali to ne menja činjenicu da strane još ne planiraju da okončaju građanski sukob.
Izvor: Ribar/Pravda
