Srbija je zanemela kada je 1. novembra u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu stradalo 15 ljudi. Protest održan u Novom Sadu 5. novembra pokrenuo je talas građanskog nezadovoljstva, koji se povećavao sa svakom narednom 15-minutnom „ćutnjom“ i blokadom, a svoj vrhunac doživeo blokadom univerziteta u celoj zemlji i velikim skupom na Slaviji 22. novembra.
Duže od mesec dana opozicija je čestitala i pružala podršku studentima, da bi poslednjih dana sve glasnije počelo da se govori o prelaznoj vladi.
Ko je prvi izneo ovu ideju teško je odrediti, ali se ona „stidljivo“ pojavila krajem novembra kada su jedan za drugim o tome govorili Vladimir Međak iz Evropskog pokreta i Janko Veselinović iz Pokreta za preokret. I jedan i drugi su kao glavne zadatke prelazne vlade odredili stvaranje uslova za održavanje slobodnih izbora.
Predlog se ponovo aktivirao 15. decembra kada je Srđan Milivojević u prvom intervjuu sa mesta predsednika Demokratske stranke rekao da postoje dva izlaza iz sadašnje društvene i političke krize – da predsednik Aleksandar Vučić napusti zemlju ili da se formira prelazna vlada koja bi organizovala poštene i fer izbore.
„Zadatak prelazne vlade bi pre svega bio stvaranje uslova za poštene i fer izbore uz prethodno prihvatanje svih preporuka OEBS-a i ODIHR-a. Ne može biti izbora dok se ne oslobodi javna medijska scena i dok RTS ne počne profesionalno da izveštava o našoj realnosti. Ne može RTS da prećuti kada Vučić naziva studente špijunima, izdajnicima i stranim plaćenicima“, rekao je predsednik DS-a.
Na to je oštro reagovala Ana Brnabić koja je 16. decembra koja je na društvenoj mreži „X“ navela da je prelazna vlada eufemizam za „NE izborima, DA funkciji“.
„Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, nećete imati prelaznu vladu “, preneo je Danas poruku predsednika Aleksandra Vučića koju je opoziciji poslao proteklog vikenda. Vučić je dodao i da od toga nema ništa jer davanje mandata prelaznoj vladi zavisi samo od njega i ni od koga drugoga.
I što je vlast kategoričnije odbacivala ovaj predlog, to se iz redova opozicije pojavljivalo sve više glasova koji insistiraju da je prelazna vlada jedini rešenje krize u društvu.
Predsednik stranke Srce Zdravko Ponoš kazao je da sve ostalo vodi u katastrofu i tragične događaje, jer dešavanja na ulici nose rizik da se „desi nešto što je mnogo više od hematoma na nečijoj glavi“. Ipak, Ponoš kaže da će razgovori o prelaznoj vladi biti „kada za to dođe vreme“.
Što se Gorana Ješića tiče – prelazna vlada sa tačnim zadacima i oročenim mandatom je jedini način da se izađe iz krize. Ali on napominje da mora da se usaglasi način na koji bi se do nje došlo i da li je to prihvatljivo za one koji su podigli bunt. A to su studenti.
Kako se stvari trenutno čine, studenti i opozicija međusobno nemaju mnogo dodira. Prema Ješićevim rečima, u Novom Sadu oni nastupaju zajedno, dok je u Beogradu između njih antagonizam.
Odnos opozicije i studenata komentarisao je i predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović. On je za N1 rekao: „Kad vidite da neko dobro gađa suštinu, najbolje što možete da uradite da mu pomognete jeste da mu ne smetate“.
I on smatra da studentski bunt mora da dobije politički epilog. PSG takođe predlaže formiranje prelazne vlade s ciljem da se omogući neometana istraga o padu nadstrešnice i spreči pritisak izvršne na sudsku vlast. Grbović predlaže da prelazna vlada smeni vrhovnu tužiteljku Zagorku Dolovac i glavnog višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića.
Za prelaznu vladu je i Novi DSS, a potpredsednik te stranke Predrag Marsenić u Novom danu je rekao da izbori nisu rešenje problema, već njegov uzrok. Put do prelazne vlade on vidi u vaninstitucionalnom pritisku.
Isto misle i Dveri, čiji predsednik Ivan Kostić ocenjuje da bi prelazna vlada trebalo da u periodu od šest meseci do godinu dana postavi zdravu podlogu za slobodne i poštene izbore.
Ipak, nisu svi u opoziciji oduševljeni ovom idejom. Radomir Lazović, predsednik Zeleno-levog fronta, kaže da taj predlog tek treba razmotriti i pita šta prelazna vlada tačno znači.
On u intervjuu Blicu ističe da je sada potrebno fokusirati se na podršku studentima, prosvetnim radnicima i poljoprivrednicima i biti njihov glas u Narodnoj skupštini.
Za to vreme studenti nastavljaju da rade ono što im najbolje ide – da budu glasni, jasni i kreativni u izražavnju svojih zahteva, od kojih ne odustaju. U sredu su vrhovnoj tužiteljki pod prozorom pevali „Izađi, Zago“ i doneli joj 1.000 istih pisama s jednom porukom – da počne da radi svoj posao i ispunjava studentske zahteve.
Studenti koji su u blokadi za sada ne razgovaraju s političarima. Oni se obraćaju institucijama i traže od njih da rade ono za šta su nadležni.
„ODVAŽNI“ PROBIJAJU FRONT KOD POKROVSKA: Počeli juriši na Soljeno,...
Izvor: N1info.rs
