„Ne smemo da zaboravimo da je naša kuća naše Kosovo. Srećan put svima. Srećna Nova godina i vizna liberalizacija“, rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti kada je 1. januara sa prištinskog aerodroma „Adem Jašari“ ispratio prve putnike koji su u okviru informativne kampanje Vlade Kosova o viznoj liberalizaciji osvojili trodnevno putovanje u Beč.
Posle stupanja na snagu, a i ranije, na viznu liberalizaciju su poznavaoci prilika i opozicija na Kosovu posmatrali kao na neophodnost, ali i opasnost.
Neophodnost - kako bi građani Kosova dobili pravo da slobodno putuju po ugledu na građane svih zemalja Evrope, a opasnost da će, usled loše ekonomske situacije na Kosovu, mlado radno sposobno stanovništvo masovno krenuti u zemlje EU u potrazi za poslom i boljim životom.
Za građane Kosova vizna liberalizacija znači manji finansijski trošak, uštedu vremena, lakši put do rodbine u inostranstvu, ali i priliku za pronalazak posla u nekoj od zemalja EU.
Da su putovanja nakon vizne liberalizacije u porastu pokazuje podatak da je aerodrom u Prištini Adem Jašari premašio broj od četiri miliona putnika.
Za Srbe sa Kosova koji poseduju pasoš Koordinacione uprave za KiM vize su ukinute kasnije ove godine.
Prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, do masovnog napuštanja Kosova nije došlo, ali je trend odlaska u porastu. Razlozi za to su, navode, različiti. Dok Albanci sa Kosova odlaze zbog ekonomske stabilnosti, Srbi se na taj korak odlučuju kako bi pronašli bezbednost, slobodu i mir.
Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini istakao je da je u godini kada je stupila na snagu vizna liberalizacija, sa Kosova, iz različitih razloga, otputovalo pola miliona građana, ali da se gotovo 90 odsto njih vratilo.
„Liberalizacija viza koja je na snazi skoro godinu dana dosta je značila za građane koji su želeli da odu u zemlje EU. Prema našim podacima za 2024. godinu, više od pola miliona ljudi je otputovalo sa Kosova, reč je o turistima, radnicima, studentima, pacijentima i ostalima. Skoro 90 odsto njih se vratilo. A to nisu mogli 2023. godine. To je napredak. Napredak treba napraviti i sa ostalim zemljama, od 1. januara Kosovo će ukinuti vize sa BiH, međutim ta zemlja i dalje smatra da ne treba da nam dozvoli da putujemo sa ličnom kartom. Evo, sa Srbijom imamo dosta problema, pa putujemo sa ličnom kartom“, rekao je Šahini.
Vizna liberalizacija nije izazvala masovni odlazak građana, navodi Šahini, i dodaje da je dosta građana otišlo u potrazi za poslom, ali da su se mnogi vratili. Ipak, ističe, najveći broj odlazaka bio je u turističke svrhe.
„Dosta naših građana je otišlo u potrazi za poslom, pokušali su da rade na crno, pokušali su i legalno, dosta njih je i pronašlo posao. Stanovnici su uglavnom odlazili kao turisti, kod rodbine, ali oni su se vratili", naglasio je Šahini.
Prema njegovim rečima, pre vizne liberalizacije građani Kosova su potrošili više od 20 miliona evra na vize.
Mišljenje Šahinija da vizna liberalizacija nije izazvala masovni odlazak građana deli i projektni menadžer nevladine organizacije Aktiv Dimitrije Obrenović.
Obrenović je istakao da godinu dana od stupanja na snagu vizne liberalizacije za građane Kosova, broj onih koji odlaze jeste povećan, ali ne u velikoj meri.
„Trend odseljavanja postoji jako dugo, Od kada je Kosovo dobilo viznu liberalizaciju, prognoze koje su postojale na početku nisu se ispunile, nije to masovni egzodus, iako postoje indikatori da je povećan broj ljudi koji traže azil u inostranstvu, i ljudi koji odlaze“, rekao je Obrenović.
Kako je naveo, kada se govori o odlasku, uglavnom je reč o ljudima sa viskom stručnom spremom.
„Kao i na celom Balkanu, ljudi sa visokoškolskom spremom su odlazili, doktori, inžinjeri, i drugi viskosposobni profili građana“, izjavio je Obrenović.
Kod Srba sa severa Kosova, smatra Obrenović, zastupljeniji je odlazak u centralnu Srbiju nego u inostranstvo.
Sa druge strane sociolog Instituta za evropske studije Marija Marsenić ocenila je da je, od kako je ukinut vizni režim za građane Kosova, dodatno pospešen trend odlaska mladih, i Srba, i Albanaca, sa Kosova.
Uzroci emigracija su razlučiti, smatra Marsenić. Dok albansko stanovništvo muči ekonomska nestabilnost na Kosovu, srpski narod odlazi u inostranstvo u potrazi za bezbednošću, slobodom i mirnim životom, bez napada i tenzija.
Marsenić primećuje da emigracije nisu ništa novo kada je u pitanju teritorija Kosova.
„Što se severa tiče trend odlaska mladih ljudi je prisutan, ali razlozi nisu isti kao i kod albanskog stanovništva. Dakle, dok je kod njih glavni uzrok odlaska ekonomska strana, odnosno ekonomski faktori, kod mladih ljudi na severu KiM je glavni uzrok odlaska potraga za slobodom. Dakle, usled izuzetno loše bezbednosne situacije na KiM mladima, ali svim ostalim Srbima na severu nedostaju osnovna ljudska prava“, rekla je Marsenić za Kosovo onlajn.
Ona ukazuje da se Srbi na Kosovu odrastaju u izuzetno kompleksnim okolnostima.
Odrastanje u atmosferi straha, nedostatak slobode, tenzije, provokacije i nasilje razlozi su, ističe, zašto se mladi sa severa odlučuju da sreću potraže u inostranstvu.
„Ograničen im je društveni život što je jako važno za mlade ljude i za njihovu socijalizaciju, dakle potrebno im je da imaju normalno detinjstvo i normalno odrastanje. Deca i mladi često odrastaju u atmosferi straha i nasilja i nemaju normalno detinjstvo, nemaju pristup slobodnoj igri, slobodnom druženju zbog stalnog straha od incidenata uzrokovanih etničkim i političkim tenzijama na KiM“, zapaža Marsenić.
Kako dodaje odlazak mladih ljudi često sa sobom nosi i odlazak čitavih porodica, što dodatno slabi srpsku zajednicu na Kosovu i doprinosi demografskoj devastaciji severa.
„Tako da se slobodno može reći da mladi ljudi sa severa odlaze u potrazi za normalnošću, zbog želje za normalnim životom, normalnim odrastanjem u mestima gde mogu ostvariti svoje potencijale bez konstantnog osećaja pritiska i tenzija“, ponovila je.
Međutim, napominje da situacija nije laka ni kada je reč o odlasku Albanaca.
Smatra da će egzodus mladog albanskog stanovništva, zbog loših uslova rada i nedostatka prilika, naneti nemerljivu štetu ekonomskoj slici Kosova.
Podsetila je na scene, po ukidanju viza za putovanje u zemlje EU, na prištinskom aerodromu kada su mladi masovno otišli u zapadnoevropske zemlje u potrazi za boljom budućnošću i boljim ekonomskim prilikama.
„To će se svakako negativno odraziti na ekonomiju tzv. Kosova, zato što samim tim što odlazi kvalifikovana mlada radna snaga to će dovesti do smanjenja radne snage na tržištu rada, što sa sobom vuče brojne posledice po ekonomsku produktivnost, posebno u ključnim sektorima poput industrije, poljoprivrede i usluga. Takođe, odlazak obrazovanih i visokokvalifikovanih mladih ljudi kao što su lekari, inženjeri i naučnici, svakako će doprineti opštem padu životnog kvaliteta i standarda, ali i dovešće do deficita stručnog kadra i sve manjeg investicionog ulaganja i ekonomskog i društvenog kvaliteta života“, zaključila je ona.
Pročitajte OVDE šta Zaharova kaže o ratu protiv dezinformacija
Izvor: Kosovo Onlajn
