Faraž je ranije napisao u članku za Telegraf da se sastao sa Maskom na imanju pobednika američkih predsedničkih izbora Donalda Trampa, Mar-a-Lago. Prema rečima lidera Reform UK, razgovarali su o pitanju finansiranja britanske stranke, a preduzetnik nije ostavio nikakvu sumnju u podršku Faražovom taboru.
„Išli smo u Mar-a-Lago... on će dati razumnu donaciju, ali to mora biti legalno ili u skladu sa pravilima“, rekao je Faraž listu Telegraf, prenosi RIA Novosti.
Istovremeno, rekao je on, glasine, koje su počele člankom u listu Tajms o Maskovoj nameri da donira 100 miliona funti sterlinga (otprilike 125,39 miliona dolara) stranci, su „potpuna besmislica“.
Govoreći o Maskovoj budućoj ulozi kao jednog od lidera novog Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE), Faraž je rekao da se nada da bi preduzetnik mogao da pruži primer kako da se smanji i reorganizuje naduven vladin aparat. Prema njegovim rečima, Britanija se po ovom pitanju kreće u suprotnom smeru.
Prethodno je liderka Donjeg doma (donjeg doma parlamenta) Lusi Pauel rekla da britanska vlada ne planira da zabrani američkom preduzetniku Elonu Masku da finansira britansku desničarsku partiju Reform UK, koju predvodi Najdžel Faraž.
Kako je Politiko ranije pisao, laburistički tabor koji je došao na vlast na leto veruje da će Faraž biti jedan od njihovih ključnih protivnika na budućim izborima. Pre toga, istraživanje istraživačke kompanije JL Partners pokazalo je da je rejting odobravanja britanskog laburističkog premijera Kira Starmera među sugrađanima niži nego kod američkog preduzetnika Elona Maska, koji je više puta javno kritikovao lidera laburista. Istovremeno, pokazalo se da je rejting lidera reformi UK Faraža viši od rejtinga premijera ili preduzetnika.
Kao rezultat izbora održanih u julu, laburisti su dobili apsolutnu većinu (402 mesta) u parlamentu, dok je Reform UK partija dobila samo pet. Istovremeno, Faražova partija je zauzela treće mesto po broju glasova, sakupivši ih 14,3 odsto. U pogledu procenta datih glasova, bio je drugi u 98 izbornih jedinica, a laburisti su osvojili 89 od njih. Ovakav jaz između datih glasova i broja poslaničkih mesta objašnjava se izbornim sistemom koji je na snazi u zemlji, po kome u parlament ulazi kandidat koji je dobio maksimalan broj glasova u svojoj izbornoj jedinici, navodi ruska novinska agencija RIA Novosti.
Pročitajte OVDE šta Vulin kaže o aktuelnim protestima u Srbiji
Izvor: Pravda.rs
