Kako će izgledati post-Asadova Sirija, šta će biti sa ratom u Gazi i okupacijom palestinske zemlje, u kom pravcu će ići izraelsko-iransko neprijateljstvo i šta se krije iza nepredvidljive prirode nove američke administracije?

SIRIJA

Sirija će umnogome obeležiti Bliski istok. Islamisti iz grupe Hajat Tahrir el Šam zasad pokazuju visok stepen verske i etničke tolerancije koja je preduslov mirne tranzicije vlasti, zakazivanja slobodnih izbora i pisanja novog ustava.

Oružani sukobi sa pristalicama oborenog režima nagoveštavaju da druga dva scenarija nisu isključena. Iraka, koji je posle rušenja diktatora ostao duboko podeljen po sektaškim linijama nesposoban da izgradi jedinstvenu i modernu državu. Ili Libije, gde je nepostojanje snažne centralne vlasti destabilizovalo zemlju i dovelo do oružanih borbi.

Intervencije spoljnih faktora imaće veliki uticaj na delikatni proces tranzicije, a borba za uticaje odrediće stabilnost i teritorijalni integritet Sirije. U najboljoj poziciji su Turska i Izrael.

TURSKA

Turska sistematično širi svoj uticaj od Roga Afrike i Avganistana do Bliskog istoka. Ankara u Siriji popunjava vakuum stvoren istiskivanjem Irana. „Prijateljsko preuzimanje”, kako je promenu vlasti u Damasku nazvao Redžep Tajip Erdogan, omogućava Turskoj da preko svojih pobedničkih saveznika ostvari dominantan uticaj po Siriji ali i po regionu.

Odluka novog de fakto sirijskog lidera Abu Muhameda el Golanija da sve oružje bude stavljeno pod kontrolu države nagoveštava da će 2025. Ankara intenzivno raditi na „pacifikaciji” sirijskih Kurda, koje optužuje za veze sa Kurdima u Turskoj i „ilegalno okupiraju” trećinu sirijske teritorije. Repatrijacija tri miliona sirijskih izbeglica iz Turske će se nastaviti.

IZRAEL

Izrael nije priželjkivao Asadov pad, pa je sada suočen sa neizvesnošću da tranzicija ojača solidarnost sa Palestincima. Uveren je da islamisti neće doneti stabilnost. Izrael posle taktičkih uspeha protiv Hezbolaha i Hamasa želi slabu Siriju, čime bi osnažio sopstvenu poziciju. Time se rizikuje rast tenzije sa Turskom, što bi moglo da ima nepovoljan uticaj na geopolitiku regiona.

Na unutrašnjem planu političke tenzije neće popustiti. Pitanje je da li će Benjamin Netanjahu politički preživeti. Mogla bi 2025. da bude godina njegovog pada.

RAT U GAZI

Ni posle 15 meseci rata, koji se opisuje kao genocid nad Palestincima, nije jasno kako bi konflikt mogao da se okonča. Netanjahu, uprkos Trampovim signalima da želi kraj, ne odustaje od „totalne pobede” nad Hamasom. Moraće da prihvati prekid vatre koji bi vodio oslobađanju jevrejskih talaca.

Realna je opasnost da Tramp podrži planove o etničkom čišćenju Gaze i proterivanju Palestinaca za Egipat, kao i aneksiju i kolonizaciju Zapadne obale i njihovom proterivanju za Jordan, pa bi okupirana teritorija 2025. mogla da postane novo opasno žarište.

Tramova podrška Izraelu biće bezrezervna, što Netanjahuu daje odrešene ruke u vezi s ratom u Gazi. Tramp je 2020. podržavao plan o Državi Palestina, ali sada govori da ima „druge ideje”. Bez palestinske državnosti mir će nastaviti da zaobilazi Bliski istok.

IRAN

Perspektive direktnog izraelsko-iranskog rata nikada nisu sasvim oktlonjene, a dolaskom Trampa Izrael bi mogao da bude ohrabren da pređe crvenu liniju. Teheran takav konflikt ne želi, kao ni zemlje Zaliva. Vašington bi verovatno da izbegne da bude uvučen u rat, a SAD će se koncentrisati na nastavak politike „maksimalnog pritiska” na Iran.

Revolucionarna garda napustila je Siriju pošto je Iran izgubio jednu od najvažnijih uporišnih tačaka Osovine otpora. Teheran još nema direktan kontakt sa vlastima u Damasku i preispituje svoje poteze po regionu, a uz oslabljene Hezbolahe moraće brzo da stvori novu strategiju kako bi zadržao poziciju regionalne sile i odgovorio na dobitke Izraela i Turske.

Islamska republika će 2025. morati da prouči bolne lekcije poslednjih 12 meseci oslanjajući se na politiku uzdržanosti koja je dodatno određena teškom ekonomskom situacijom u zemlji izazvanom lošim upravljanjem, korupcijom i sankcijama.

SAUDIJSKA ARABIJA

Saudijska Arabija i zemlje Zaliva su sve do prošle godine bile zakleti Asadovi neprijatelji, ali su onda, parirajući Iranu, Siriju izvukle iz izolacije, vratile u Arapsku ligu i otvorile ambasade u Damasku. Asad je prošle godine bio u Rijadu. Da bi izbegla da politički ostane praznih ruku, Kraljevina je požurila da uspostavi kontakte sa novom vlašću. Najveći uticaj imaće Katar, jedina zemlja Zaliva koja je odbila normalizaciju sa Asadovim režimom. Zajedno sa SAD, Zaliv će pragmatski, finansijski i diplomatski pokušati da preko Damaska utiče na preoblikovanje regiona.

EGIPAT

Predsednik Abdul Fatah el Sisi je faktor u izraelsko-palestinskom konfliktu samo zbog geografske blizine. Kairo će nastaviti da od Palestinaca traži nove ustupke kako bi se Trampovoj administraciji prikazao kao važan faktor, ali egipatska „nova republika” je sve ranjivija od implozije.

Sisi je do 2030. obnovio mandat despotske vladavine, i nastaviće da se oglušuje o pozive za reformama. Dok je nervozno posmatrao kako Egipćani slave Asadov pad, učiniće sve da izbegne sudbinu Sirije. Represija i stagnacija obeležiće 2025. Režim upada u krizu hegemonije, ali Zapad i Zaliv žele da veruju da je Egipat „suviše veliki da bi pao”.

IRAK

Vlasti u Bagdadu prvo su osudile Hajat Tahrir el Šam da bi se kasnije prilagodile situaciji i pozvale na vladavinu prava u Siriji. Irak sada postaje najvažnija zemlja Iranu. Odluka proiranskih grupa da prekinu neprijateljstva prema Izraelu obezbeđuje Teheranu mir neophodan da sačeka da situacija u Siriji bude jasnija. Iako pod pritiskom Amerike, vlasti u Bagdadu teško da mogu da razoružaju razne milicije koje operišu po nestabilnoj zemlji jer bi to izazvalo političku krizu propraćenu nasiljem.

LIBAN

Valid DŽumblat, lider libanskih Druza i dugogodišnji kritičar Asada, brzo je otputovao za Damask, gde je primio uveravanja da Sirija odustaje od „negativnog mešanja” u libanske poslove. Liban bi, uz opadajuću moć Hezbolaha, mogao konačno da krene u oporavak svoje ekonomije koja tone još od 2011.

JEMEN

Pošto Iran svojim saveznicima omogućava da sami odlučuju, čime skida odgovornost, pobunjeni Huti nastaviće da napadaju Izrael i brodovlje po Crvenom moru potvrđujući „jedinstvo frontova” koje je Teheran formirao. Izrael će 2025. intenzivirati vojne operacije protiv Ansar Alaha, koji će potražiti jače veze sa Rusijom.

AMERIKA

Amerikanci su među prvima požurili da uspostave kontakt sa islamistima koji su na listi terorističkih organizacija. Poništena je deset miliona dolara vredna poternica za El Golanijem.

Trampu je neophodna Turska, pa treba očekivati usklađivanje diplomatskih komunikacija dva NATO partnera čiji su odnosi do sada bili ozbiljno narušeni.

Ankara će očekivano uveriti Vašington da je nezaobilazna na Bliskom istoku, pa će Tramp povući oko 2.000 američkih vojnika koji daju podršku sirijskim Kurdima. Nova administracija suočiće se sa otporom izraelskih, grčkih, jermenskih i kurdskih lobija, ali će uložiti dosta energije da spreči širenje izraelsko-turskog rivalstva. Pritiskaće Saudijce da normalizuju odnose sa Izraelom. Iran će biti zajednička meta.

RUSIJA

Uticaj Rusije u regionu je dramatično smanjen, a Moskva će preko Turske pokušati da spase svoje dve baze na mediteranskoj obali Sirije. Kompenzacioni radovi odnosiće se verovatno na Iran, koji traži jakog partnera u odmeravanju sa Izraelom, što je limitirana opcija pošto Moskva ne želi konflikt sa Izraelom.

Pročitajte OVDE šta Dačić kaže o Kurtiju

Izvor: Politika