Južna Koreja doživela je najdramatičniji politički dan od 1980. godine, kada je predsednik Jun Sok Jol iznenada, u kasnim noćnim satima, proglasio vanredno stanje u direktnom televizijskom obraćanju. Međutim, njegov pokušaj preuzimanja apsolutne vlasti okončan je potpunim neuspehom za samo tri sata.
Predsednik je optužio glavnu opozicionu Demokratsku partiju za simpatizerstvo prema Severnoj Koreji i antidržavno delovanje. Kao povod za uvođenje vojne uprave naveo je nameru opozicije da pokrene opoziv visokih tužilaca i odbije predlog državnog budžeta. "Nacionalna skupština je postala leglo kriminalaca", izjavio je Jun, opisujući akcije opozicije kao "jasno antidržavno ponašanje usmereno na podsticanje pobune."
Odmah nakon dramatičnog obraćanja, specijalne jedinice upale su u zgradu parlamenta. Međutim, poslanici su uspeli da se organizuju i izglasaju ukidanje vanrednog stanja - čak 190 od 300 članova parlamenta glasalo je protiv predsednikove odluke. Prema južnokorejskom zakonu, predsednik je obavezan da poštuje ovu odluku parlamenta.
Nakon neuspelog pokušaja uspostavljanja vojne kontrole, specijalne jedinice bile su prinuđene da se povuku iz zgrade parlamenta. Poslanici su odmah potom najavili pokretanje procedure za opoziv predsednika i njegovo hapšenje zbog pokušaja državnog udara.
Na ulicama Seula okupile su se hiljade građana protestujući protiv uvođenja vojne uprave. Uprkos prisustvu tenkova i oklopnih vozila, demonstranti su masovno podržali parlament u suprotstavljanju predsednikovom pokušaju preuzimanja apsolutne vlasti.
Ovaj neuspeli pokušaj državnog udara pokazao je snagu demokratskih institucija Južne Koreje i njihovu sposobnost da se odupru autoritarnim tendencijama. Predsednik Jun, koji je pravdao svoje postupke potrebom "zaštite slobode i sigurnosti naroda", sada se suočava sa ozbiljnim posledicama svog neuspelog pokušaja preuzimanja vlasti.
TURSKA ARTILJERIJA U AKCIJI: Snažni udari na položaje PKK
Izvor: Pravda.rs
