Decenijama se na Rusiju na Zapadu/SAD gledalo kao na "slabu silu": kao na "Gornju Voltu, koja je, na nesreću, naoružana nuklearnim projektilima". To je formulisano u čuvenoj sovjetskoj doktrini iz 1946, američkog diplomate i politikologa DŽordža Kenana, prema kojoj SAD, po svaku cenu, nizom pritisaka, moraju da osujete "sovjetsku pretnju" kako bi izazvale unutrašnji kolaps Rusije.

Kenanova doktrina se pretvorila u čitavu mrežu shvatanja, zasnovanih na arhetipskom uverenju da je Amerika jaka, a da je Rusija slaba.

Američki neokonzervativci i zapadne obaveštajne službe do sada nisu uzimali u obzir nijedno drugo gledište.

"Američka spoljna politika nije mogla da prihvati mogućnost da je takva teza suštinski pogrešna", konstatuje bivši britanski obaveštajac Alister Kruk, na sajtu "Fondacija strateške kulture".

"Ovakav pristup je počivao na duboko usađenim kulturnim predrasudama umesto na racionalnim analizama, čak i kada su očigledne činjenice pokazivale da je stvarnost posve drugačija".

Poslednjih godina, SAD su vršile pritisak na Rusiju isporukom naprednih sistema naoružanja Ukrajini, raspoređivanjem nuklearnih raketa srednjeg dometa sve bliže ruskim granicama i, nedavno, "dozvolom Kijevu" da Rusiju napadne raketama ATACMS.

Cilj je bio očigledan: da se Rusija natera na pregovore sa Kijevom i da prihvati zamrzavanje sukoba. Štaviše, američka strategija počivala je na ubeđenju da SAD mogu da se upuste u nuklearni rat sa Rusijom i da u njemu pobede.

Nagla promena paradigme

Onda je nastupio preokret. Zapadne paradigme su se u trenutku promenile. Kako primećuje Kruk: "Raketa 'orešnik', koja je korišćena za napad na ukrajinski kompleks 'Južmaš' u Dnjetropetrovsku i pretvorila ga u prašinu, pruža Rusiji mogućnosti kakve nije imala ranije". Kako objašnjava bivši britanski obaveštajac: "'Orešnik' je raketni sistem srednjeg dometa, koji efikasno matira sve zapadne nuklearne pretnje".

Uostalom, kao što je priznao predsednik Putin, "orešnik" koji je ispaljen na vojno postrojenje u Dnjepropetrovsku, nije ni imao čak ni eksplozivne konvencionalne bojeve glave; kinetička i toplotna energija projektila bila je dovoljna za uništenje fabrike.

Drugim rečima: Rusija više ne stoji pred izborom "sve ili ništa". Moskva je na eskalaciju SAD odgovorila konvencionalnim sredstvom, koje je izuzetno razorno i od kojeg nema odbrane.

Da bi sve bilo jasnije, Putin je upozorio zapadne lidere: "Ako ponovo napadnete Rusiju, mi ćemo odgovoriti napadom 'orešnikom' na vojne objekte u vašoj zemlji. Daćemo upozorenje, kako bi civili mogli da se evakuišu. Ne možete ništa da učinite da to sprečite. Nemate protivraketni sistem koji može da zaustavi napad projektilom koji se kreće brzinom od 10 maha".

Zapad se neprekidno smanjuje, jer ga vode ludaci iz Hladnog rata

Isto to konstatuje i američki politikolog Fil Batler, koji je i autor knjige "Putinovi pretorijanci": zapadna hegemonija je očajna, jer je zaustavljena akcijama Kremlja.

"Komični diktator iz Kijeva", nastavlja Batler, "sada traži od Zapada da postigne najbolji dogovor za Ukrajinu. Samo, on nema sa čime da se cenka".

I mnogi drugi znaci, primećuje ovaj politikolog, govore da se ukrajinski debakl bliži kraju. "Ukrajina je izgubljena", zaključuje Batler, "narod može da se smrzne tokom zime, a nema više ni mladića, ni devojaka koji su spremni da prinesu žrtvu na oltaru otadžbine".

Za to vreme, Putin sklapa nove delove slagalice budućeg multipolarnog sveta. Na primer, ruski predsednik je izjavio da je Rusija spremna za nove velike projekte sa Kazahstanom, koji je, a to nipošto ne treba zaboraviti, po veličini deveta država u svetu. Inače, ova država je izuzetno bogata resursima. Između ostalog Kazahstan raspolaže sa najvećim svetskim rezervama uranijuma, hroma, olova i cinka, i svrstava se u prvih deset po rezervama uglja, gvožđa i zlata.

Sada se Kazahstan, koji se do sada nalazio pod stalnom opsadom Vašingtona, okreće Moskvi i ekonomskim horizontima koje nudi BRIKS.

Kada se okonča rat u Ukrajini, što više nije daleko, postaće očigledno da je Zapad izgubio još jednu zemlju. Kako zaključuje američki politikolog: "Gledano šire, strategija Kremlja, u kombinaciji sa interesima Kine, Indije, Irana, i čitave liste država koje žele multipolarnost, pokrenule su domino efekat među ludacima iz Hladnog rata".

Uostalom, nemoguće je ne primetiti, dodaje Batler, da se zapadna imperija stalno smanjuje, dok "ostatak sveta" neprekidno raste.

Odnosno, kako primećuje ruski mislilac Aleksandar Dugin: "Posle više od pet vekova, hegemoniji Zapada došao je kraj, a čovečanstvo se vratilo u uslove koji su vladali u doba pre naglog uspona Zapada". "Rusija je možda izgubila Zapad", dodaje Dugin, "ali je otkrila ono što se na Zapadu sve do nedavno nazivalo 'ostatkom čovečanstva'".

Drugim rečima: zapadne elite bi trebalo da se što pre probude iz kome i sagledaju svet onakav kakav doista jeste. To je važna pouka koju zapadne elite mogu naučiti iz lekcije "orešnik".

"Ovo je kraj hegemonije Zapada nad čovečanstvom", kaže Dugin. U suprotnom, to bi mogao da bude kraj Zapada.

DODIK O KURTIJEVOJ POSETI SARAJEVU: Provokacija i uvreda za srpski narod

Izvor: Rt.rs