Kako piše Kossev, sa druge strane, hvalio je Kosovo kao „demokratsku državu“ koja se „silom zakona obračunava sa Srbijom i „već tri i po godine pobeđuje“. Hvali se i navodnom zaštitom prava Srba, tvrdeći da su oni „slobodniji“, te da tek sada „imamo pravu integraciju“. On tvrdi da se u Briselu više ne govori o statusu Kosova, već o statusu Srbije, kao i da je „počašćen što je pozvan da da svoj doprinos“.

Nakon serije sastanaka sa političkim zvaničnicima u BiH, Kurti se obratio na proširenoj sesiji koju je u sarajevskoj Većnici organizovala Asocijacija nezavisnih intelektualaca „Krug 99“.

„Srbija u Banjskoj htela da međusobno priznanje zameni podelom teritorija“

Uz optužbe brojne na račun Srbije, Aljbin Kurti kazao je da je Kosovo doživelo „dva teroristička napada“ za nešto više od godinu dana – u Banjskoj 24. septembra prošle godine, i pre nedelju dana eksplozijom na kanalu Ibar-Lepenac.

On tvrdi da na Balkanu više nema „mase nacionalista koja se pretvara u gorivo za ratnu mašineriju diktatora“, te da je „ovaj teroristički napad na kritičnu infrastrukturu na Kosovu, gde strada civilno stanovništvo, pokušaj da se nacionalizam vrati kod građana“.

„Do sada su bacali ručne granate po policijskim stanicama, zgradama opština, a ovo je po prvi put da su za metu imali civilno stanovništvo“.

Potom je prisutnima izneo svoje tumačenje dešavanja u Banjskoj.

„24. septembra 2023. godine pokušali su da de fakto međusobno priznavanje između Kosova i Srbije na osnovu Osnovnog sporazuma zamene sa podelom na terenu“, kazao je Kurti.

U nastavku svog govora kazao je da ga je kosovski ministar unutrašnjih poslova tog dana pozvao u jutarnjim satima i saopštio mu da je jedan policajac ubijen.

„Ja ga pitam da li je to blizu pravoslavnog manastira u Banjskoj, on kaže – da i izgleda da su ti teroristi ušli i u manastir. Prva misao koju sam imao tog trenutka je bila – Sarajevo, prvi mart 1992. godine, kada je odjeknula vest da je pravoslavni srpski pop ubijen tokom svadbe. Posle smo saznali da je samo ranjen, ali niko nije mogao da zaustavi rat“, kazao je Kurti.

A dok je naoružana grupa Srba ulazila u manastir Banjska, grupa hodočasnika je boravila u manastirskom konaku.

„Srbija u Banjskoj htela religijski rat“

„Potpuno slučajno u manastir je bilo oko 40 civilnih ljudi, vernika koji su baš na taj dan došli iz Novog Sada“ kazao je Kurti.

To tumači kao pokušaj Beograda da navodno sukobu da „religijski ukus“.

„Ja imam ubeđenje da je Srbija pravila klopku, nadajući se da će naša policija pucati na manastir, povrediti civile i da sa slikom pravoslavnog manastira iz 14. veka koji izgleda kao švajcarski sir sa mecima Kosovske policije, ide po svetu i da da religijski ukus konfliktu na Kosovu“, naveo je Kurti.

Potom je otišao korak dalje, navodeći da je Srbija u Banjskoj navodno „htela i religijski rat, koji se nikada ne završava“.

Ipak, dodaje da Kosovska policija „nije nasela na klopku“ i da se „sedam policajaca borilo sa više od 80 terorista“, dok nisu stigle specijalne jedinice.

„Kada su naši specijalci stigli tamo, oni nisu imali šanse. Počeli su da beže po planinama i ostavili su ranjene drugove i ubijene drugove jer su oni ratni plaćenici. Ratnim plaćenicima ako ne piše u ugovoru koliko novca dobijaju ako dovedu telo druga ili ranjenog druga, oni ih neće uzimati sa sobom. Nije bilo reči o ljudima koji veruju u išta drugo osim u novac“, kazao je Kurti.

„Srbi na Severu slobodniji nego pre, sada imamo pravu integraciju“

Nešto više od godinu dana kasnije, odnosno danas, Kurti kaže da je Kosovska policija „najlegitimnija“, te da joj navodno Srbi na Severu „prijavljuju kada imaju probleme“.

„Stvari su se drastično promenile. Nema više strepnje i straha od raznih kriminalnih grupa, paralelnih struktura, siledžija koji terorišu narod bez obzira na nacionalnu pripadnost“, kazao je Kurti i time zaradio još jedan aplauz.

Tvrdi da je Beograd zbog toga „nervozan“, odnosno jer je „ranije kontrolisao Sever, a sada vrši terorističke akcije baš zato što nema kontrolu“.

„Teroristi su nemoćni, zato oni terorišu. Sada su Srbi na Kosovu slobodniji nego pre i sada imamo proces prave integracije u institucije sistema Kosova“, kazao je Kurti, navodeći da je njegov komentar povodom ovog „pozitivnog progresa:

„Dok je Milošević porastao na kosovskom mitu, četiri decenije kasnije Vučić pada na stvarnosti Kosova“.

„Oni terorizmom, mi demokratijom“

On tvrdi i da na Kosovu više nema unutrašnjih bezbednosnih pretnji koje ne mogu da se reše.

„Bezbednosne probleme izazvane Srbijom rešavamo silom zakona demokratske države. Oni terorizmom, mi demokratijom i već tri i po godine stalno pobeđujemo“, kazao je Kurti i dobio još jedan aplauz.

Srbi sa Kosova će pre postati evropski građani od građana Srbije

Osvrnuo se i na tvrdnje zvaničnog Beograda da su prava Srba na Kosovu ugrožena. Kurti odgovara:

„Srbi sa Kosova će pre postati evropski građani nego građani Srbije“.

Prisutne je uveravao da se Kosovo brine o svim građanima i, kako kaže, garantuje ljudska prava i prava manjina.

Potom se konkretno pohvalio navodnom zaštitom prava Srba, pominjući to što je srpski jezik službeni, te da i na njegovom pasošu na ćirilici piše „Republika Kosovo“, da je RTK2 na srpskom, zamenik Ombudsmana Srbin. Kaže i da 17 odsto lokalnih odbornika na Kosovu čine Srbi i da je 11 odsto Srba među policijskim kadetima u zadnje dve godine.

„Pozitivna diskriminacija, afirmativna akcija – ja garantujem kao premijer da će se ovo poštovati svuda, sve vreme“, kazao je Kurti, navodeći pritom da nije samo premijer Albanaca.

Srbija traži monoetničku asocijaciju opština – ne pristajemo na tu ucenu

A govoreći o pravima Srba, osvrnuo se na Zajednicu srpskih opština, odnosno, kako kaže, „ideju da neki ljudi ne mogu da žive kao manjina“. To je za Kurtija problem.

On to tumači kao ucenu, a koja je, dodaje, za njega neprihvatljiva.

„Demokratska republika Kosovo kaže ne ucenjivanju Srbije, nego traži normalizaciju odnosa putem uzajamnosti u međusobnom priznavanju“, kazao je Kurti.

U Briselu više ne govorimo o statusu Kosova, već statusu Srbije.

A tu se i dotakao dijaloga Beograda i Prištine. Kaže da se više u Briselu ne govori o statusu Kosova, jer je ono „demokratska republika, nezavisna država“.

„Mi tamo razgovaramo o statusu Srbije. Počašćen sam time jer sam pozvan da dam svoj doprinos. Današnje pitanje je kakav je status Srbije za 21. vek. Naši partneri pokušavaju da odrede status Srbije prema statusu odnosa Srbije sa Kosovom. On je ključan za budući status Srbije“, kazao je Kurti.

Naveo je da je sada vreme da Srbija „proglašava nezavisnost od Kosova, ali i od BiH, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije“, što je naišlo na još jedan aplauz okupljenih.

Još jednom se požalio na to da su odnosi između Kosova i Srbije abnormalni jer, kako kaže, „Srbija nije normalna država“:

„Kič država“ – postojao duo Đinđić-Ćuruvija, sada se prešlo na Vučić-Mitrović

Minimum koji Kurti očekuje od Beograda je da „poštuje kapitulaciju Miloševića“.

„Ali oni ne poštuju, a to znači da oni žele još jednu kapitulaciju. Kažu da je Milošević bio veliki lider, ali je napravio par grešaka. Ne priznaju kapitulaciju jer žele da se prikažu da su veći Miloševići od samog Miloševića“, konstatuje Kurti.

Kurti vidi da Željka Cvijanović i Milorad Dodik „žele da se prikažu kao veći Srbi od Vučića i veći Rusi od Putina. Kao što Vučić želi da pokaže da je veći Milošević od Miloševića“.

On je govorio i o kulturi i stanju u medijima u Srbiji, navodeći čak da je ona „najkič država u Evropi“.

„Srbija je pre četvrt veka imala duo Zoran Đinđić-Slavko Ćuruvija, a sada je prešla na duo Aleksandar Vučić-Željko Mitrović. Srbija je najkič država u Evropi i nije čudno što su tamo na vlasti stranke genocida – SPS i SNS koji nastavlja put radikala“, još jedna je poruka koja je zadobila aplauze prisutnih.

Izvor: N1