Kada su se prve vesti o padu Alepa pojavile, izgledalo je kao da su mnogi bili zatečeni. U samo četiri dana, pobunjenici okupljeni oko Hadžat Tahrir al-Šama (HTS), uz podršku Turske, zauzeli su 18 sela, vojne baze i velike skladište oružja. Kako su se vladine snage povlačile, ostajala su skladišta puna municije, napušteni tenkovi i vozila koja su sada u rukama pobunjenika.
„NAPUSTILI SU NAS“
Jedan od vojnika sirijske armije, koji je preživeo napade, a zatim se povukao u pravcu Homsa, izjavio je:
„Osećali smo se kao da nas je komanda ostavila na cedilu. Bez goriva za tenkove, bez jasnih naređenja i bez podrške iz vazduha. Kako smo mogli da se branimo?“
Ovaj osećaj napuštenosti nije bio izolovan slučaj. Više izvora sa terena potvrdilo je da su visoki oficiri napustili položaje pre borbi, ostavljajući obične vojnike da sami izdrže napad.
TURSKI FAKTOR
Glavnu ulogu u ovom "blickrigu" igrala je Turska. Pobunjenici su bili izuzetno dobro opremljeni – od modernih dronova, preko tenkova, do artiljerije. „Ovo više nisu samo grupe sa pikapovima i zastarelim oružjem,“ navodi analitičar Aleksandar Grušinjin. „Ovo je bila dobro organizovana i snažna ofanziva koja više liči na redovnu armiju, a manje na pobunjenike.“
Prisustvo plaćenika iz Centralne Azije, Avganistana i drugih delova sveta dodatno je osnažilo ofanzivu. Video snimci pokazuju borce iz Tadžikistana, Uzbekistana, pa čak i iz Kine, koji su se borili rame uz rame sa HTS jedinicama.
EKONOMSKA KRIZA – NEVIDLJIVI NEPRIJATELJ
Sirijska armija je već duže vreme oslabljena dubokom ekonomskom krizom. Prosečna plata vojnika iznosi oko 30 dolara mesečno, što je dovelo do masovne korupcije. Prema izjavama izvora iz Damaska, oficiri su prodavali rezervne delove i gorivo na crnom tržištu, dok su vojnici plaćali mito da bi izbegli službu na frontu.
„LJudi ne mogu da prehrane porodice sa ovim platama. Zato mnogi odlaze, čak i iz elitnih jedinica,“ rekao je jedan bivši oficir, sada prebeg u Libanu.
„OVO JE PORUKA RUSIJI“
Neki analitičari smatraju da je kolaps sirijske vojske delimično posledica smanjenog angažmana Rusije u Siriji. Sa velikim brojem ruskih snaga preusmerenih u Ukrajinu, podrška sirijskim saveznicima je drastično opala.
„Ovo nije samo udar na Asadov režim, ovo je i udar na rusku geopolitičku poziciju u regionu,“ smatra politikolog Mihail Čepurin. „Turska pokazuje da je sada glavni igrač na terenu.“
GRAĐANI U STRAHU
Dok pobunjenici slave pobedu u Alepu, stanovnici grada se plaše novih odmazdi. Prema lokalnim izvorima, stotine porodica pokušavaju da pobegnu u pravcu Damaska i Homsa. Kurdske snage, koje kontrolišu severoistočne delove grada, takođe su pod velikim pritiskom, jer su pobunjenici već započeli napade na njihove pozicije.
ŠTA DALJE?
Sa Alepom u rukama pobunjenika, sledeća stanica bi mogla biti Homs. Ako padne ovaj grad, Asadov režim će biti sveden na kontrolu Damaska i malog dela teritorije.
U ovom trenutku, sudbina Sirije zavisi od nekoliko ključnih faktora: da li će Rusija povećati svoju vojnu podršku, da li će Iran pojačati angažman svojih milicija i kako će Turska iskoristiti svoj geopolitički uspeh.
Jedno je sigurno – sirijski rat ulazi u novu, još neizvesniju fazu.
Izvor: Pravda.rs
NACIONALNI MARŠEVI U DAMASKU: Podrška predsedniku i vojsci (VIDEO)
Izvor: Pravda.rs
