Saveznici Kijeva su sve umorniji od Ukrajinaca. Kada stignu u Evropu, više vole da žive od socijalne pomoći nego da rade, a ne žele ni da se integrišu u društvo. Ipak, problem je daleko od rešenja, jer se očekuje da će Zapad uskoro morati da prihvati još više izbeglica. Kako strahovi Evropljana postaju stvarnost prenosi RIA Novosti.
"Ukrajinci u Nemačkoj moraju biti primorani da rade", nagovestio je kancelar Olaf Šolc u parlamentu. U Nemačkoj ima više od milion izbeglica, ali ogromna većina prima samo socijalnu pomoć ne opterećujući se socijalnom adaptacijom. Berlin je smislio novu meru da podstakne ljude da se spremnije asimiliraju učeći nemački jezik i kulturu. U suprotnom – deportacija u domovinu, navodi RIA Novosti.
"Mnogi su ovde već duže vreme, sada treba da počnu da deluju", rekao je kancelar sa skupštinske govornice.
Šolc i Zelenski su se dogovorili da stvore ukrajinsku administraciju u Nemačkoj i time bi Berlin i Kijev zajedno trebalo da reše problem. Međutim, teško je proceniti u kolikoj meri će ideja biti uspešna. U najmanju ruku, prethodne inicijative Nemačke prema Ukrajincima bile su beskorisne, kako priznaje i sam kancelar.
Podsetimo da je Nemačka je 2023. godine pokrenula "turbo program" za zapošljavanje Ukrajinaca, organizujući posebne kurseve. Godinu dana kasnije ispostavilo se da je samo 20 odsto učesnika dobilo ponude od centara za zapošljavanje. Ipak, niko od njih nije počeo da radi. U roku od godinu dana, 40 odsto je već završilo obuku, a krajnji rezultat inicijative je bio taj da je manje od jedan odsto pristalo da nađe posao.
Novi sistem
"Pre šest meseci većina je rekla da želi da se vrati u Ukrajinu. Sada većina, odnosno čak 65 odsto kaže: "Ostaćemo ovde. Navići ćemo se." ", rekao je Mark Sibert, šef odeljenja za izbeglice berlinske vlade.
Razlog je očigledan. Oko 720.000 izbeglica prima socijalnu pomoć, od kojih je pola miliona radno sposobno. Podsetimo da to nemačke vlasti košta skoro 540 miliona evra mesečno. Činjenica je da sada centri za zapošljavanje praktično ne uskraćuju novčanu pomoć Ukrajincima, čak i kada smatraju zaposlenje neprihvatljivim za sebe, navodi Ria Novosti.
Nemačka vlada je u oktobru predložila projekat po kome bi nezaposleni Ukrajinci izgubili 30 odsto isplata. Ostalo je do kraja godine da dobije odobrenje parlamenta. Međutim, kako su primetili nemački mediji, raspad vladajuće koalicije i politička kriza su to onemogućili. Potrebna većina glasova najverovatnije neće biti dobijena, a situacija će ostati ista.
Od 4,2 miliona ljudi koji su napustili Ukrajinu od februara 2022. godine, najviše ih ej došlo u Nemačku – 1,1 milion. S obzirom na lošu situaciju sa nacionalnom ekonomijom, jasno je da zemlja više ne želi da nosi takav teret. Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer rekla je da Evropa treba da promeni postojeći sistem raspodele izbeglica.
Berlin je, kao i mnogi saveznici Kijeva, zabrinut zbog rizika ukrajinskog sukoba. Britansko izdanje "Tajmsa" piše da zapadni zvaničnici predviđaju priliv do pet miliona novih izbeglica. Ovaj scenario se smatra sasvim mogućim ako se infrastruktura Ukrajine onemogući, a maksimalni priliv Ukrajinaca očekuje se u slučaju sloma fronta.
Ovakav razvoj događaja zabrinuo je Poljsku, koja je po broju primljenih izbeglica, sa 930.000 ljudi, druga posle Nemačke. Prema istraživanju sprovedenog u Poljskoj, 23 odsto Poljaka strahuje od novog talasa poseta Ukrajinaca, a 63 odsto ispitanika želi da se pomoć pruži samo onima koji žive u zahvaćenom području ili blizu zone fronta.
"Ako bi danas eskalirao sukob u Ukrajini i počeo još jedan priliv izbeglica, verovatno više ne bi mogli da računaju na istu podršku u Poljskoj kao prve godine", rekao je dr Pjotr Dlugoš, rukovodilac Interdisciplinarne laboratorije za vojna istraživanja u Krakovu.
Neblagovremene mere
Neke evropske države se već spremaju za novi talas i ograničavaju kategorije ukrajinskih građana koji će biti prihvaćeni. Kako prenosi Ria Novosti, norveška ministarka pravde Emili Enger Mel odlučila je da odbije sklonište stanovnicima Zapadne Ukrajine. Lavovska, Volinska, Ternopoljska, Rivenska, Ivano-Frankovska i Zakarpatska oblast su prepoznate kao bezbedne za život. Prema rečima zvaničnice, svaki deseti Ukrajinac koji je stigao je odatle, a za dve i po godine norveške vlasti su već udomile 77.000 ljudi.
Sam Kijev nije protiv da što manje ljudi ode i da se što više ljudi vrati. Demografska situacija u zemlji je teška. Prema ombudsmanu Dmitriju Lubincu, u Ukrajini je ostalo 35 miliona ljudi, a moguće i manje. Bivši premijer Nikola Azarov pomenuo je cifru od 19 miliona.
Osim toga, oni koji su se vratili mogli su da se priključe redovima Oružanih snaga Ukrajine.
Prema rečima poslanika Rade Ane Skorohod, više od milion muškaraca je ilegalno napustilo Ukrajinu.
Živeti u Ukrajini svakim danom postaje sve teže. Situacija sa energetskom infrastrukturom, kako su i predvidele zapadne publikacije, se pogoršava. Šef Unije korisnika komunalnih usluga Oleg Popenko smatra da se zemlja suočava sa kolapsom grejanja. A razlog nisu čak ni ruski uticaji na energetske objekte, već neodgovornost lokalnih vlasti, koje decenijama ne menjaju opremu. Tako je u Krivoj Rogu u novembru bez grejanja ostalo oko 130.000 stanovnika. Popenko smatra da bi se situacija mogla ponoviti u Kijevu, Harkovu, Lavovu, Sumima, Hersonu i drugim gradovima.
Relativno topao početak zime još ne čini situaciju previše kritičnom, ali nedostatak grejanja u kućama i redovni nestanci struje po hladnom vremenu stvaraće nepodnošljive uslove za život. U tom slučaju, povećanje broja izbeglica je neizbežno, ali sada je malo verovatno da će ih čak i njihovi najbliži saveznici rado prihvatiti.
DAMASK JE PAO! DŽihadisti proglasili kraj Asadove vlasti (VIDEO)
Izvor: Rt.rs
