Piše: Mladen Obradović
Olaki kritizeri i klevetnici Rusije gube iz vida sledeće:
1. Rusi su već jednom spasili Siriju, ušavši u rat protiv terorista 2015. godine.
2. Rusija je i sada bila voljna da pomogne Siriji u skladu sa trenutnim mogućnostima, imajući u vidu da vodi rat na život i smrt u zoni SVO.
3. Rusija je pomogla Siriji i ovog puta (prvenstveno avijacijom), ali nije mogla da ratuje umesto samih Sirijaca, koji su predavali gradove i vojne baze takoreći bez opaljenog metka.
4. Sirijska vojska (SAA) se usled nebrige i nestručnosti raspala i pre početka borbenih dejstava, mnoge jedinice su postojale samo na papiru, a ono malo vojnika što je preostalo često mesecima nisu dobijali platu i nisu gajili nikakav motiv da se bore. Generali su slali lažne izveštaje, a mnogi su očito imali dogovor sa pobunjenicima.
5. Borbeno najsposobnija jedinica SAA — 25. divizija, poznatija kao „Tigrovi“ — praktično je rasturena posle primirja 2020. NJen komandant je smenjen zbog intriga zavidnih moćnika, a veći deo ljudstva je naprosto oteran iz vojske.
6. Posle primirja 2020. mnogi predstavnici sirijskih vlasti su se osilili. Nisu bili voljni da sarađuju, niti da slušaju savete svojih glavnih saveznika Rusa i Iranaca. U zemlji je zavladala korupcija, samovolja činovnika i visoka inflacija. Nije bilo benzina i struje. Nije bilo želje i spremnosti da se postignu kompromisna rešenja sa Kurdima i ispoštuju dogovori sa pojedinim opozicionim grupacijama (za čije postizanje su često bili zaslužni Rusi). Stanje u zemlji je postalo lošije tokom mira nego što je bilo tokom aktivne faze rata. To su samo neki od razloga zbog kojih su i država i vojska bili u stanju rasula.
Stoga, umesto da se iz žalosnog primera Sirije olako donose površni i neutemeljeni zaključci i isprazne parole tipa: „Eto sad kako prolaze oni koje Rusi brane“, „Na njih se ne možemo osloniti“, „Oni samo gledaju svoje interese“ i slično, ispravno bi bilo izvući sledeće pouke:
1. Svaki narod i država koji žele da žive slobodno moraju biti voljni, odlučni i spremni da se za svoju slobodu bore, ako treba i do poslednje kapi krvi, a ne da čekaju nekog drugog da krvari umesto njih.
2. Ako imate Rusiju za saveznika, ona će vam pomoći i učiniće više nego što bi bilo koja druga država učinila za vas. Rusija će se boriti zajedno sa vama, ali nemojte očekivati da će se boriti umesto vas.
Skorašnji primeri koji to potvrđuju su:
• sama Sirija 2015–2020, kada su Sirijci želeli da se bore za svoju slobodu;
• Belorusija 2020. godine, kada je Aleksandar Lukašenko lično uzeo pušku u ruke i stao među pripadnike svojih snaga bezbednosti, koji su videvši njegovu odlučnost i dobivši rusku pomoć uspeli da odbrane nezavisnost Belorusije od proameričke „obojene revolucije“.
Što se nas Srba tiče, mi moramo ponovo početi da mislimo i ponašamo se u skladu sa vekovnom slobodarskom tradicijom našeg naroda. Moramo prestati da sedimo skrštenih ruku i udružiti sve rodoljube snage kako bi se najpre zaustavio poguban put izdaje i slugeranjstva trenutnih vlastodržaca, a zatim uspostavila državotvorna snaga i društvena svest koja bi za cilj imala oslobođenje i ujedinjenje Otačastva.
Tek onda kada učinimo sve što je do nas samih, možemo očekivati pomoć i podršku drugih. A onda kada Srbi ponovo postanu „kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati“ za Krst časni i Slobodu zlatnu, tada će nam i Rusi pomoći, kao što su kroz istoriju i činili.
Izvor: Pravda
