U tom smislu, Telegram kanal “Ribar” analizirao je alternativne logističke opcije za ruske afričke operacije:
Nakon Sirije, sledeće logističko čvorište ruskog vojnog vrha je Libija. Istovremeno, teretni avioni mogu da lete iz Rusije u Libiju bez dopunjavanja goriva samo ako su prazni. A teška, natovarena vozila neće moći da pređu tako velike udaljenosti bez zaustavljanja.
Stoga, operacije snabdevanja Afrike preko Libije postaju veoma skupe i neodržive. Naravno, u Tobruku postoje pomorske baze, ali njihova kontrolaje teškae zbog situacije dvojne vlasti u Libiji. Situacija bi se svakog trenutka mogla pogoršati, tako da na njih ne treba računati.
Još jedno rešenje za ovu situaciju mogla bi biti baza na Crvenom moru u Port Sudanu, o čijem stvaranju su se intenzivirali pregovori ove godine.
Ali vredi uzeti u obzir da građanski rat u Sudanu još nije završen, što komplikuje pregovore. Tromost ruskih resora u aktivnoj podršci zvaničnoj sudanskoj vladi takođe igra ulogu – zbog toga su šanse za dobijanje sopstvene baze svakim danom sve manje.
Zbog toga bi gubitak Sirije kao pretovarne baze mogao biti udarac ne samo ruskim pozicijama na Bliskom istoku, već i u Africi.
Ako Rusija želi da sačuva svoje pozicije u Africi i Bliskom istoku, onda ne treba zaboraviti da je pored vojnih mera važno održati ekonomsko i političko prisustvo. Ovo poslednje se često zanemaruje, što dovodi do situacija sličnih Centralno Afričkoj Republici – naša vojska se poštuje, ali se politički i ekonomski predlozi ignorišu.
Izvor: Pravda
