Nema njegova poseta nikakve veze sa Kosovom i Metohijom, niti činjenicom da upravo ovaj deo Srbije Albanci nazivaju "preševskom dolinom" koja je, ne kriju Albanci političari, jedna od njihovih najvećih separatističkih težnji i koju bi rado "pripojili" samoproglašenom Kosovu, piše RT Balkan.
"Nisam ovde zbog Kosova ili Severne Makedonije, tamo se spremaju izbori, ali sam došao u ovaj deo Srbije da vidim kako ovde mogu da pomognem. Rekao bih da u ovom delu Balkana medijsku pažnju dobijaju samo ako postoji tenzija, a tenzije nisu dobre za rešavanje problema. Ali, hajde da vidimo šta možemo da uradimo, znam da ljudi ovde svoje probleme vide kao ekonomske, ali ako pogledate kako to izgleda na mapi, ovo i nije tako loše mesto za život. Pa da vidimo kako možemo da pomognemo, a najbolji način je da posećujemo češće", najavio je Hil tako da će ubuduće u ovaj deo Srbije više svraćati.
Na pitanje novinara "Jug presa" koliko Plan od sedam tačaka može da poboljša život Albanaca, ali i lokalnih Srba i Roma, on navodi da je taj plan "pomogao da se definiše put napred".
Dobar primer je, kako dodaje, albanska škola, za koju je Vlada Srbije donela odluku o renoviranju.
"Mislim da je ovo veoma važan deo zemlje i da se ovde najbolje vidi potreba da se radi na `Otvorenom Balkanu`. Ovde imamo multietničko područje, imamo ga i u Severnoj Makedoniji i mislim da je važno da imamo granice koje će ujedinjavati, a ne razdvajati ljude. Ovo je prilika da vidim ljude koji ovde žive, šta rade i kako rešavaju probleme. Dakle, ljudi koji žive u delu Evrope koji se nije sasvim smirio", konstatovao je Hil.
Plan od sedam tačaka pitanje je koje je interesovalo i brojne druge zapadne ambasadore koji su se, pod opravdanjem da žele da pomognu u njegovom sprovođenju, često obretali u ovom delu Srbije.
NJime je predviđena integracija Albanaca u državne institucije, ekonomski razvoj opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, tiče se i bezbednosti ovog područja, prava na službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, ali i decentralizacije pravosuđa, unapređenja prava Albanaca u oblastima obrazovanja, kulture i informisanja, zdravstvene i socijalne zaštite.
Hil je istakao da će sve što su razgovarali preneti Vašingtonu u cilju pronalaženja rešenja.
Vlasti Srbije još uvek nisu reagovali iako je ovo brutalno kršenje svih pravila diplomatskog ponašanja i svih pravila.
Hil svojim delovanjem prevazilazi sva ovlašćenja koja ima kao ambasador i ovo nikako nije posao jednog ambasadora, već najotvorenije mešanje u unutrašnja pitanja jedne države.
Pročitajte OVDE šta Viola fon Kramon sprema za Vučića
Izvor: Pravda / RT Balkan / JugPres
