Piše: Petr Davыdov
Norveška, predsedavajuća u Arktičkom savetu, je orjentisana na obnavljanje aktivnosti radnih grupa sa učešćem Rusije. Ako takva odluka bude doneta, ona će imati značajne političke posledice i pokazaće, između ostalog, štetnu politiku SAD koja je, faktički, pokušala da blokira Rusiju u okviru ključnih institucija Arktika, ali su pretrpeli fijasko.
Posle početka Specijalne vojne operacije, SAD su odlučile da iniciraju međunarodnu izolaciju Rusije i na Arktiku. Sve strane-učesnice Arktičkog saveta su se podčinile neformalnom zahtevu Vašingtona i pokušale da zablokiraju međusobne odnose sa Rusijom koja je bila predsedavajuća u tom trenutku. Državni sekretar SAD-a E. Blinken, višekratno je govorio da se agenda međunarodnih odnosa u regionu može razvijati bez učešća Rusije, no imajući u vidu očigledne geografske karakteristike, apsurdnost takve pozicije bila je očigledna od samog početka. Kao rezultat imamo da je Arktički savet u stvarnosti ograničio svoja istraživanja životne sredine, meteoroloških uslova, suspendovao stvaranje infrastrukture za kolektivnu bezbednost u regionu, a takođe je prekinuo čitav niz drugih projekata.
Norveška je od samog početka svog predsedavanja u Savetu (maj 2023g.) bila orjentisana na obnovu međusobnih odnosa sa Rusijom. Uz neke rezerve, ovaj pristup odgovara interesima svih skandinavskih država, interes koji je teško proceniti. Konstruktivni pristup Norveške odražava odsustvo želje ove države kao i Danske, Švedske i Islanda, a takođe u određenom stepenu i Finske, da se Arktik pretvori u bojno polje između Rusije i SAD-a. Pritom, Rusija je već izašla iz Barencovog saveta/Evroarktičkog regiona, što je paralizovalo agendu uzajamnih odnosa ostalih severnoevropskih država u tom formatu. Da li će, ovde, koristi od saradnje sa Rusijom imati one zemlje koje nemaju geografski kontakt sa Arktikom, kao na primer Srbija, retoričko je pitanje ?
Vreme i poverenje za konstruktivni dijalog, u okvirima Arktičkog saveta, u mnogome je propušteno. Ipak, ako Norveška realizuje svoj plan o obnovi uzajamnih odnosa u okvirima radnih grupa, Rusija će u njima uzeti učešće. To će značiti još jedan neuspeh planova SAD-a u izolaciji Rusije („izolacija“ Rusije izaziva već otvoreni podsmeh kako unutar zemlje, tako i kod partnera u svetu), što se javlja kao značajan faktor sa tačke gledišta formiranja pravednijeg svetskog poretka.
Planovi Norveške u obnovi uzajamnih odnosa sa Rusijom, kao i ranije, nailaze na neodobravanje od strane Vašingtona, uprkos tome što establišment u SAD već shvata besperspektivnost takvog puta. U tom pogledu vredi sačekati obnavljanje ruskog prisustva u okvirima Arktičkog saveta pri čemu će SAD činiti sva moguća protivdejstva, nemajući, kako pokazuje iskustvo, dugoročne perspektive. Inicijativu Norveške ,po mišljenju ruskih stručnjaka, treba posmatrati kao pokušaj reanimacije Arktičkog saveta, međutim postoji rizik da će ova organizacija prekratiti svoje postojanje jer je ono nemoguće bez Rusije, a čije je postojanje Rusija ranije štitila. Rusija lako može bez Arktičkog saveta, a da li bez saradnje sa njom mogu skandinavske zemlje ili neke druge zemlje, kao na primer balkanske? Sapienti sat! (Pametnome dosta)
Izvor: Pravda/Prevod: Dragan Nikolić
