Piše: Vladimir Dimitrijević
NATO prajderi, udarna pesnica NATO pakta, kreću u pohod. Ko ne veruje, neka čita: nifainfo.org/the-belgrade-pride-homophobia-and-serbian-government-organized-ngos/
Ovo je, dakle, najava nove „seče knezova“, repriza događaja iz 1804. godine.
Zato je dobro da se podsetimo šta, u pesmi vidovitog slepca Filipa Višnjića, „Početak bune protiv dahija“, piše o ovom slučaju. Govori Fočić Mehmed – aga:
„Prosućemo rušpe po kaldrmi,
„Na dukate pokupiti vojsku;
„Nas četiri velike dahije
„Na četvero razd’jeliti vojsku,
„Na četvero k’o četiri brata,
„Poći ćemo iz našega grada
„Kroz našije sedamn’est nahija
„Isjeć’ ćemo sve srpske knezove,
„Sve knezove, srpske poglavice,
„I kmetove, što su za potrebe,
„I popove srpske učitelje,
„Samo ludu đecu ostaviti,
„Ludu đecu od sedam godina,
„Pak će ono prava biti raja,
„I dobro će Turke poslužiti.
„Dok pogubim kneza Palaliju
„Iz lijepa sela Begaljice,
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok pogubim i Jovana kneza
„Iz Landova sela malenoga,
„On je paša, a ja sam subaša;
„I Stanoja kneza iz Zeoka,
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok pogubim Stevu Jakovljeva
„Iz Lijevča gn’jezda hajdučkoga,
„On je paša, a ja sam subaša;
„I Jovana kneza iz Krsnice.
„Dok pogubim do dva Čarapića
„Iz potoka B’jelog od Avale,
„Koj’ su kadri na Vračar izići,
„U Biograd Turke zatvoriti,
„Oni s’ paše, a ja sam subaša.
„Dok pogubim Crnoga Đorđija
„Iz Topole sela ponosita,
„Koji s Bečkim trguje ćesarom,
„On je kadar svu džebanu kupit’
„Od bijela grada Varadina.
„I oružje, što je za potrebe,
„On je kadar na nas zavojštiti,
„On caruje, a ja subašujem.
„Dok pogubim protopop’ Nikolu
„Iz lijepa sela Ritopeka,
„On pašuje, a ja subašujem.
„Dok pogubim Ćorđija Guzonju
„I njegova brata Arsenija
„Iz lijepa sela Željeznika,
„Koj’ je kadar Topčider zatvorit’;
„Dok pogubim protopopa Marka
„Iz lijepa sela Ostružnice,
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok pogubim do dva igumana,
„Adži-Đeru i Adži-Ruvima,
„Koji znadu zlato rastapati
„I sa njime sitne knjige pisat’,
„Nas dahije caru opadati,
„Oko sebe raju sjetovati,
„Oni paše, a mi smo subaše.
„Dok pogubim Birčanin-Iliju,
„Obor-kneza ispod Međednika,
„Evo ima tri godine dana,
,,0d kako se vrlo posilio:
„Kudgođ ide, sve krljata jaše,
„A drugoga u povodu vodi;
„On buzdovan o unkašu nosi,
„A brkove pod kalpakom drži,
„On Turčinu ne da u knežinu,
„Kad Turčina u knežini nađe,
„Topuzom mu rebra isprebija,
„A kad Turčin stane umirati,
„A on viče na svoje hajduke:
„ „More, sluge! tamo pašče bac’te,
„ „Đe mu gavran kosti naći ne će.” “
„A kad nama porezu donese,
„Pod oružjem na divan iziđe,
„Desnu ruku na jatagan metne,
„A lijevom porezu dodaje:
„ „Memed-aga, eto ti poreze,
„ „Sirotinja te je pozdravila,
„ „Više tebi davati ne može.” “
„Ja porezu započnem brojiti,
„A on na me očima strijelja:
„ „Memed-aga! zar ćeš je brojiti?
„ „Ta ja sam je jednom izbrojio.” “
„A ja više brojiti ne smijem,
„Već porezu ukraj sebe bacim,
„Jedva čekam, da se skine b’jeda,
„Jer ne mogu da gledam u njega;
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok pogubim kneza Grbovića
„Iz lijepa sela Mratišića,
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok pogubim i Aleksu kneza
„Iz lijepa sela Brankovine,
„I Jakova brata Aleksina:
„Car i ćesar kad se zavadiše,
„Kod ćesara obršteri biše,
„I nosiše od zlata kaškete,
„Popl’jeniše sve Turske palanke,
„Porobiše, vatrom popališe,
„Car i ćesar kad mir učiniše,
„A oni se caru predadoše,
„I kod cara knezovi postaše,
„Mloge Turke caru opadaše,
„Sedam paša, što su opadnuli,
„Opadnuli, pa ih pomorili;
„Oni paše, a mi smo subaše.
„Dok pogubim kneza Tavnavskoga,
„Iz LJutice Stanka obor-kneza;
„Dok pogubim kneza Mačvanskoga,
„S Bogatića Martinović-Lazu,
„On je paša, a ja sam subaša.
Dok pogubim kneza Pocerskoga,
„S Metkovića Ružičić-Mijajla,
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok zapalim Raču ukraj Drine,
„I pogubim Adži-Melentija,
„Koj’ je iš’o preko mora sinjeg,
„Te je vlašku ćabu polazio,
„Pak se uzgred u Stambol svratio,
„I od cara ferman izlagao
„Za stotinu žutijeh dukata,
„Da vlasima bogomolju gradi,
„Da je gradi za sedam godina,
„Načini je za godinu dana,
„Evo ima šest godina dana
„Kako zida pokraj crkve kule,
„A u kule nabavlja džebanu
„I po mraku topove privlači;
„Vidiš, joldaš, da se nečem’ nada!
„Pak ćem’ onda zaći kroz nahije,
„Te isjeći sve srpske kmetove.
„Kako bi nam raja dodijala?”
Sve dahije na noge skočiše,
Memed-agi svi se pokloniše:
„Fala joldaš, Fočić Memed-aga!
„Tvoja pamet pašovati može,
„Mi ćemo te pašom učiniti,
„Tebe ćemo svagđe poslušati.”
To je to, braćo i sestre. Onako autentično, od pre dvesta dvadeset godina.
I to se, u postmodernoj verziji, sprema u Srbiji uoči NATO pohoda protiv Rusije.
E, sad, ovi što u pohod kreću trebalo bi da se sete šta je tata poručio Mehmed – agi:
Starac Fočo poče govoriti:
„Nuto momka! i nuto pameti:
„S kojom r’ječi na pašaluk sjede!
„Uzmi sinko, Fočić Memed-aga,
„Uzmi slame u bijelu ruku,
„Mani slamom preko vatre žive:
„Il’ ćeš vatru sa tim ugasiti,
„Ili ćeš je većma raspaliti?
„Vi možete, i Bog vam je dao,
„Tako silnu pokupiti vojsku,
„I poć’ ćete, sinko, kroz nahije;
„Jednog kneza prevarit’ možete
„I na vjeru njega domamiti;
„Svoju ćete vjeru izgubiti,
„Jednog posjeć’, a dva će uteći,
„Dva pos’jeci, četiri odoše,
„Oni će vam kuće popaliti,
„Vi dahije od njih izginuti.
„Al’ vi tako ne mojte raditi,
„Nego mene starca poslušajte:
„Ja sam gled’o u našem indžilu,
„Ovo, naše, dugo biti neće,
„Nego će se prom’jeniti carstvo.“
Nisu slušali starca Foču i pošli su u akciju. I nisu posekli Karađorđa. Jer – „a ko li će zmaja prevariti, ko li njega spavaćiva naći?“ Ostalo je istorija. Carstvo se promenilo.
NATO mrtvačko carstvo je mrtvo, i donosi smrt, ali je već pobeđeno Vaskrsenjem Hristovim, u koje verujemo i kome se nadamo. Baš sada, kada NATO poklonici militantnog prajdizma – dženderizma kreću sa ovakvim spiskovima, znamo da smo na pravom putu, i da je pobeda sa nama.
Uostalom, imali smo mi, Srbi, pored stotina i hiljada junaka, Vasilja Grćića, hercegovačkog viteza otpora crno-žutoj lešinastoj orlušini, pa ga se sećamo, i njime nadahnjujemo. NATOljupci – tanatofili nemaju koga da ih nadahne – Švab, Soroš, Gejts i ostala globalistička tevabija nisu nikakvo nadahnuće nikome, pa ni najbližim rođacima. Tek njima nisu. A nama je Vasilj Grđić i otac i brat i steg koji nosimo. Jedan od mnogih, jedan među mnogima.
Za zaboravne: kada je 1910. godine osnovan Bosansko-hercegovački sabor, Vasilj je izabran za poslanika za srezove Gacko, Bileća i Nevesinje. U novembru 1913. godine, posle odluke Srba da napuste svečanu sednicu, kojoj je prisustvovao srbomrzački i, kasnije, srboubilački zemaljski poglavar Oskar Poćorek, na izlasku iz sale Vasilj Grđić izgovara homerovski intonirane, a naše, deseteračke, „krilate reči“:
“Žari, pali, udbinski dizdare,
dok i tvojoj kuli redak dođe !”
Tek toliko da se zna.
Izvor: Pravda/Pokret za odbranu Kosova i Metohije
